Dan D

Ova parafraza starog aforizma možda je i duhovita najava ko zna kog po redu susreta Crvene zvezde i Partizana, još jednog „dana D“ i to ne samo za srpski fudbal, već i za sve službe, policijske, vatrogasne i komunalne, koje su često od logistike dolazile u centar pažnje. Dan kad bez preke potrebe ne treba šetkati beogradskim ulicama, ne samo onima koje su oko stadiona ili njemu gravitiraju, dan koji nosi ozbiljan rizik da se u pogrešno vreme nađete na pogrešnom mestu.

Samo u poslednje vreme desilo se nekoliko masovnih i surovih tuča tzv. navijača ta dva kluba. Najpre su jedni sačekali druge koji su išli sa „svoje“ utakmice“, bilo je to kod Hrama Svetog Save, bilo je zujanja motorima i mahanja štanglama, epilog su povređeni i šokirani slučajno prisutni građani. Zatim, ista priča sa promenjenim ulogama, lokacija sa druge strane ulice. I onda još jedna iz te serije: nadomak Stadiona Obilića, u tuči koja je zavisno od verzije bila manje ili više masovna, jedan mladić je teško povređen, i to kako se u medijima tvrdilo – mačetom. Nedavno se zbog „prefarbavanja grafita“ iliti obeležavanja teritorije na Novom Beogradu zbio okršaj u kome je jedan momak poginuo. Svi ovi „incidenti“ desili su se kad nije bilo međusobnog susreta njihovih klubova, ili kad njihov klub uopšte nije igrao u Beogradu, mačeta je radila kad su „večiti“ samo igrali u isto vreme.

Kako je prostor oko stadiona relativno ograničen i obično dobro pokriven policijskim snagama, bojište se poslednjih godina širi u svim pravcima. Presretanja na autoputu ili usputnim stajalištima, napad na neprijateljske vozove ili vagone, obračun „u lokalu“ pred polazak za Beograd. Policija je apsolutno nemoćna da pokrije „celu Srbiju“ kao rizično područje, čulo se pre nekoliko dana povodom one tuče u Gospodara Vučića. Policiju inače očekuje još jedan „večiti derbi“ sa huliganima, koji, po većini medija, prave fenomenalnu atmosferu, da ne premeravamo žrtve na obe strane – preovlađuje divljaštvo, nasilje i bezakonje. Malo ko od privedenih ikad bude procesuiran, policiju osuđuju dušebrižnici i kad interveniše i kad ne interveniše, sudije ili „fiokiraju“ ili oslobađaju.

U pauzama jedinstvenog u nas spektakla sa pevanjem, paljenjem, pucanjem i prebijanjem, koji se osim na stadionu multitaskuje i u njegovoj okolini, prilazima glavnom gradu, diljem Srbije, ali i van njenih granica, igra se i utakmica koja se već tradicionalno, kao propratni sadržaj i povod, organizuje istog dana i na istom mestu kad i „večiti derbi“. Ovog puta pobeda Zvezdi donosi titulu, kao i remi, pobeda Partizana crno-belima donosi samo nadu.

Običan svet pa čak i ako voli fudbal, želi da se sve ovo što se zove „večiti derbi“ što pre i što jeftinije završi.