Stručne ali i odokativne procene koliko će ovaj planetarni haos da košta pljušte sa svih strana, optimisti tvrde da će sve to kad-tad narod pozlatiti, a pesimisti da ni najcrnja procena nije nerealna.
Najbrojnija su ovih dana licitiranja o štetama u sportu, valjda je plebsu koji i u običnim okolnostima voli da raspreda o basnoslovnim zaradama sportista sada još zanimljivije da saznaju koliko ti milioneri gube zaustavljanjem tako moćne industrije kao što je profesionalni sport.
Svakodnevno se time bave i belosvetski i domaći mediji, prebrojavaju se nule sa kraja ugovora, malo pogađa a više nagađa koliko će koga sve ovo pojedinačno da košta.
Obični svet uglavnom nema previše empatije prema onima koji i ovako imaju previše, stiče se utisak da se dobar broj ljudi i naslađuje cenom koju će multimilioneri platiti.
Onako kao što u sapunicama uživa u problemima bogatih koji se novcima ne mogu rešiti.
Nije ovo mesto da se „običan“ narod baca na kauč, ali krizne situacije kao što je ova najvišeg intenziteta, obično pokazuju i one skrivene slojeve karaktera i onih što novac imaju, i onih koji ga nemaju.
Poseban bes ovih dana izazivaju vesti da neki basnoslovno plaćeni sportisti ne pristaju na dogovore sa upravama klubova o kriznom smanjenju plata, što je sa aspekta onih koji nemaju baš ništa i bore se za goli život sasvim razumljivo.
A izgleda da je trebalo bukvalno zaustaviti planetu da bi se izmerilo „prolazno vreme“, i da bi se svi manje-više nad njim sablažnjavali.
Najpre, sportisti ni od koga ne otimaju, plaćeni su na osnovu ugovora sa onima koji na njima i te kako zarađuju. Njihove zarade su velikom većinom iz takozvanog realnog sektora, nisu oni nikom na grbači.
Neko je procenio da na tržištu neko toliko košta i tu nema nikakve razlike u zakonima kapitala nego u bilo kojoj drugoj oblasti.
Zatim, sportski milioneri nisu ni najmanje krivi što je „konjuktura“, ili kako bi to već nazvali ekonomisti, takva da se u toj industriji vrte tolike pare. Od TV prava, ulaznica, „merčendajzinga“… Nisu na primer Ronaldo ili Lebron sebi određivali cenu, niti visinu marketinških ugovora, neko je to ponudio, i neko to plaća.
Konačno, očekivano je bilo odobravanje planete na objavljeni bunt valjda španske lekarke koja je javno izgovorila da kad ste tako dobro plaćali Ronalda i Mesija, neka vas sada i leče.
A trebalo je da se desi merenje onog „prolaznog vtremena“ da bi se videlo kako je na ovom svetu mnogo toga naopako, a najviše naopako tamo gde je najopasnije.
Kad ubrzanje daje dolar, a kao kočnica služi moral, i kad sve ovo prođe, od zaustavljanja nema ništa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
