Domaći suteren

U isto vreme, igrači Partizana su zasuti raznim predmetima na izlazu sa parketa, fizički sukob njih i navijača nekako je izbegnut.

Dve slike, od kojih je prva kudikamo jezivija i simptomatičnija, na neki način su obeležile i drugu utakmicu finala plej-ofa ABA lige, ali i najavile naredne, jednu, dve ili tri, uz veliku rezervu da će se ovo finale na parketu uopšte završiti.

Skoro u red isto pisali smo ovde i 2019. i 2021, u finalu su tad bili Crvena zvezda i Budućnost, verbalno i fizičko nasilje je od prvog do petog meča išlo uzlaznom putanjom, igra, košarka i nadmetanje, istom brzinom, silaznom. Pobednik serija je oba puta bila ekipa koja je u petom meču imala prednost domaćeg terena, i u št, u oba navrata, ama baš niko sumnjao.

„Prednost domaćeg terena“ je nešto što je u ABA ligi prednost veća od svih ostalih, fizičkih, psihičkih, taktičkih, za nju se ekipe u stvari bore cele sezone, ona je „trofej pre trofeja“, „cilj nad ciljevima“ i kad se istovremeno igraju evropska takmičenja, i na kraju- garancija uspeha.

Neke slike iz one dve sezone su već doživele „rew-play“, a može se očekivati i gore nego što je bilo. I neki od aktera su „odbranu“ domaćeg terena navodili kao imperativ, veći od svih drugih taktičko-tehničkih, već je jasno kako će sve izgledati na trećoj, mogućoj četvrtoj, a posebno eventualnoj petoj utakmici. Po principu: prve dve svim sredstvima, druge dve osveta za prve dve, a peta, osveta nad osvetama. ABA liga očigledno ništa nije naučila iz prethodnih iskustava, ili je jednostavno nemoćna, a ako je to tačno, onda i -suvišna.

Atmosfera koja govori da gosti ne smeju pobediti, da će se to sprečiti svim mogućim sredstvima, a ne samo bukom i verbalnim nasiljem, i da i ti gosti, ali i sudije opravdano posumnjaju da im je u slučaju „neželjenog“ ishoda, bezbednost itekako ugrožena. Viđali smo i ranijih godina „drvlje i kamenje“ po parketu, specijalce iza klupa rivala, „gledaoce“ koji ulaze na teren, pa čak i „rekreativce“ koji se „zagrevaju“ na košu gostujuće ekipe, dok ovi čekaju da se iživljavanje završi. Nažalost, verovatno nismo videli sve, nažalost, zdrav razum teško da može i da pretpostavi šta je sve još moguće.

Jer onaj klinac sa početka nije samo proizvod vaspitanja svojih roditelja, on je garancija „budućnosti“ domaćeg terena, koji odavno ne znači samo bučnu podršku navijača, već poligon na kome je sve dozvoljeno. Baš sve.

ABA liga je onomad bizarno kažnjavala klubove post-festum sezone, bez hrabrosti da seče odmah, da kažnjava kako jedino ima svrhe, a to je praznom dvoranom. Tako će, očigledno, biti i sada.

Zato, ako ovakva liga opstane, nema svrhe da se u njoj uopšte igra plej-of. Prvom u sezoni odmah titula, što je isto kao i „prednost domaćeg terena“. A manje bruke, i više dece koja u hale dolaze da bi gledala košarku.