(DŽ)ABA

Svako kome su košarka i sport iole srcu mili, a da nije baš „navijački“ zatrovan, najradije bi da zaboravi šta se tad sve dešavalo a da sa košarkom, sportom, pa i zdravim razumom nema nikakve veze. Bilo je tu i u Podgorici i Beogradu baš svašta, od „specijalaca“ koji sede neposredno iza klupe protivničke ekipe i vređaju i pljuju, do šrafova i razne druge metalne i plastične galanterije na parketu, „slepih putnika“ na samom igralištu koji takođe vređaju i pljuju protivnika, ili utrčavaju na teren da proslave ili priprete i konačno, „navijača“ koji se „zagrevaju“ i „slikaju“ ispod koša koji pred početak meča pripada gostujućoj ekipi. A „pritisaka“ je bilo i u hotelima gde su gosti bili smešteni.

Završilo se to tada više nego neslavno, svako je sačuvao svoju domaću tvrđavu, bilo je i žalbi i simboličnih kazni, Zvezda je otišla u Evroligu, a ABA liga je pokazala svu nesposobnost i nemoć da takmičenje u regularnim uslovima privede kraju. Bilo je tu „objašnjenja“ da je u pitanju osveta za sezonu pre kad su crveno-beli u Beogradu na prve dve utakmice bili „naivni“ i dozvolili jedan poraz, što su Podgoričani iskoristili i na svom parketu uz širok arsenal „domaćinstva“ osvojili titulu. Kompletna priča osim „sportskog“ rivalstva nosila je i žestok nacionalistički naboj u skladu sa odnosima dva režima koji su bili vrlo neprijateljski.

Sekire nisu ni plitko zatrpane ni lane, kad se korona potrudila da se te dve ekipe ne sastanu već u polufinalu, gde bi Budućnost verovatno imala prednost domaćeg terena. Pre toga, tokom sezone, Zvezda nije otputovala na utakmicu u Podgorici jer klub „nije dobio garancije za bezbednost“ u trenutku kada su se u Crnoj Gori odvijali antivladini protesti.

Usledila je lakrdija gde je Zvezda najpre par forfe izgubila taj meč 20:0 i bod za poraz, onda je kazna ukinuta, a utakmica nikad nije odigrana jer je takmičenje prekinuto kolo pre kraja regularnog dela.

Za dva dana sledi početak serije finala istih zaraćenih strana, izgledalo je da će zbog zabrane prisustva publike sve biti lakše zadržano u kakvom-takvom sportskom okviru, ali je već jasno da neće biti tako.

Naime, na tribinama su se i tokom sezone pojavljivali „prijatelji kluba“ na obe strane, smešteni uglavnom iza kamera da bi bili „nevidljivi“, ali se nažalost u TV prenosima čulo šta su imali da „kažu“. Liga po to pitanju nije izašla sa bilo kakvim upozorenjima ili strogim instrukcijama, kao i pre prave se mrtvi, valjda moleći boga da se sve kako tako završi.

A sva je prilika da će oni koji su lane predviđali definitivni kraj ABA lige kao takve, ove godine biti u pravu.