Džaba konza

Kaže legenda da se ovde prvo napravi rupa, a onda oko nje zaokruži zakon (kao gramofonska ploča). Ili se konstruiše šest rupa, a između prostre zakon (kao bilijarski sto). Da nije tako, s rupama, ne bi to bili ni ploča, ni sto, pa ni zakon.

Ovih dana pretenciozno su najavljene nove dopune Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima, sve uz talambase da država sada misli ozbiljno, da su kazne još pooštrene i da će se nasilju i bezakonju konačno stati za vrat. I letimičan uvid u Predlog je dovoljan da se primeti samo kozmetički tretman već postojeće regulative i da se nije ulazilo u delove koji su imali prostora za različito „tumačenje“ procedura u njihovoj primeni. Ali i to je manje važno, suština priče je da i sadašnjem Zakonu ništa bitno ne fali, napravljen je po dokazanim uzorima, svugde drugde je donosio promene na bolje.

Objašnjenje je vrlo prosto: Zakon se u Srbiji ne primenjuje ili se to dešava selektivno. Da ne idemo previše u prošlost: na poslednjem „večitom derbiju“ zapaljeno je više desetina baklji što je Zakonom zabranjeno. Tribine stadiona su skroz pokrivene kamerama i prosto je identifikovati počinioce. Da li je protiv nekog od pirotehničara podneta prijava i ko je i koliko kažnjen zbog toga javnosti nije poznato, a da neko jeste, moralo bi da bude. Po završetku iste utakmice na atletskoj stazi ispod severne tribine došlo je do tuče „navijača“ na par metara od kordona žandarmerije koja nije ni prstom mrdnula, a učesnici su se posle pesničenja mirno vratili preko ograde. Sve je to naravno zabeleženo kamerama, i samo preskakanje ograde je već prestup, tuča plus, i da li je neko zbog toga procesuiran? Ma kakvi.

Na onom „derbiju“ pre gledali smo uživo u TV prenosu tuču na južnoj tribini u kojoj je učestvovalo stotinak ljudi i koja je trajala desetak minuta. Epilog svega su bile prijave protiv pet Splićana a ostali od 21 privedenog potpuno su nestali iz pravosudne priče. Ne treba da podsećamo da je sve ličilo na linč i da je splet okolnosti da neko nije stradao. „Dokaz“ da se pet Splićana mlatilo među sobom je i da policiji svo to vreme na pamet nije palo da interveniše i zaustavi nasilje na javnom mestu (još i na „sportskom borilištu“)

DŽaba onda Zakon kad će ga zaobilaziti ili policija, ili tužilaštvo, ili sudovi. Za sprovođenje istih u Srbiji je inače neophodna i politička volja, očigledno nadustavna i nadzakonska kategorija. Kojoj, kad je „ima“, zakon uopšte i ne treba.