En-Bi-Ej tudej

Ali ni tu stvari neće izgledati kao do sada, biće to još više pijaca, a manje revija mladih igrača, više berza nego audicija.

Evo, tačno 40 dana je prošlo od kad ovo objavismo pod ovim nadnaslovom, a u međuvremenu se ispostavilo da je dijagnoza malo zakasnela, jer je „bolest“ opasno uznapredovala i čak sjaj predstojećeg Eurobasketa potpuno dovela u pitanje. U samo jednom danu, posle na desetine sličnih stvari u poslednjih mesec dana, zbog povreda su učešće otkazale dve velike zvezde, Miloš Teodosić, što je naravno žestoko uzdrmalo domaću javnost, i Janis Adetokumbo, zbog čega su Grci, s razlogom, pošizeli. Zajedničko za obojicu je, osim što su ključni igrači svojih selekcija, i što su na privremenom radu u mašini za mlevenje mesa i marketing po imenu NBA. E tu je nekako viđen i glavni razlog zašto je ona „infekcija“ sa početka tako „izgalopirala“.

Grci su i zvanično preko čelnika svog Saveza uprli prst u Milvoki i proglasili poslodavce Adetokumba za „pogoršanje povrede“. U Srbiji je zvanično sve urađeno u dogovoru lekara, selektora i igrača, Teodosić zaista za sve ove godine od kad je reprezentativac nije dao nijedan povod da mu se ne veruje, čovek je uvek bio na usluzi, uvek maksimalno angažovan i požrtvovan. Čaršija je, ipak, masovno iskazala sumnju, povezan je sa celom pričom i boravak fizioterapeuta L.A. Klipersa u Beogradu, ironično je pominjano kako „niko ne može igraču da zabrani“ da igra za reprezentaciju, pa ni NBA poslodavci, ali zato može na sto načina da sugeriše „šta je za njega najbolje“.

Više od 20 NBA igrača neće ovog septembra zaigrati za svoje evropske reprezentacije, zbog povreda ili „preporuka“ svojih klubova i taj trend svakako treba prihvatiti kao realnost i nešto što ne misli da se zaustavi. Drastična razlika koja je stvorena u plaćanju, kad jedan sasvim prosečan NBA igrač ima tri do pet puta jači ugovor od vrhunskog igrača koji igra Evroligu, učinila je da se odande, preko bare, diktira skoro sve i u evropskoj košarci. I na njihove igrače nacionalne selekcije će verovatno moći da računaju samo za Olimpijadu, eventualno Svetsko prvenstvo, za koje se bez svih tih igrača i onih koji igraju EL, najpre treba kvalifikovati.

I u takođe bezobrazno plaćenom profesionalnom fudbalu nikom ne pada na pamet da išta brka u reprezentativna takmičenja koja su najveći medijski spektakli. Razlika između FIBA i FIFA nije samo u slovnoj grešci.