„Kakvi smo mi sebi carevi“, verovatno je trebalo da piše na zavesi spuštenoj na jubilarno 40. Prvenstvo Evrope u košarci.
Tako su to verovatno videli čelnici FIBA i njene evropske ekspoziture pod čijim okriljem se ovo takmičenje igralo već 82 godine, uvaljeni u foteljama koje ne zaslužuju, baveći se stvarima u koje se ne razumeju. Bahato uživajući u svojoj anonimnosti i polako ukidajući sve razloge sopstvenog postojanja.
Čime su to foteljaši obeležili ovaj Eurobasket, koji su najpre učinili „poslednjim“ po mnogim stvarima? Sistem po kome se EP igralo svake dve godine, nikom nije smetao osam decenija, sada su ga oni ukinuli i „datirali“ na svake četiri godine zbog „odmora igrača“. Koje, naravno, o tome nisu pitali, a čuli bi verovatno da zbog njihove „umotvorine“ neki igrači mogu zbog povreda ili druge vrste sprečenosti ili „više sile“ da odigraju samo jedan, ili nijedan Eurobasket u karijeri. Umesto toga napravili su Svetsko prvenstvo u nastavcima, potpuno neumesno kopiravši fudbal i unapred učinivši buduće kvalifikacije neozbiljnim.
Vodeći računa o „odmoru igrača“ napravili su takmičenje gde finalisti u 17 ili 18 dana igraju čak devet utakmica, a odmah potom odlaze u klubove koji su već i-ha-ha odmakli u pripremama. I takav „sistem“ i termin isprovocirali su jedan broj otkaza, te je Eurobasket bio lišen velikog broja kvalitetnih igrača. Ni da su bili tu svi koji su po pasošu mogli biti, Evropa nema u ovom trenutku ekstenziju kvaliteta za 24 učesnika.
U skladu svoje devize „arogancija pre svega“, u stilu uvređene mlade suspendovali su sve sudije koje su sudile Evroligu, treba li reći da su ti arbitri i najbolji u Evropi. Na takmičenje su doveli „i kuso i repato“, šta je sve suđeno na ovom šampionatu, i šta nije, do sada nije viđeno na okupljanju koje je trebalo da bude elitno. Neposredno pred početak takmičenja okupili su selektore da bi im satima tumačili šta će smatrati „flopingom“ (simuliranim faulom), te koje će faulove smatrati nesportskim. Već sutra, nije bilo traga bilo kakvim utvrđenim kriterijumima, donosile su sudije o istoj stvari suprotne odluke, a onda se „dogovarali“ ko je bio u pravu. Iz nepoznatih razloga (ako izuzmemo bahatost, naravno), nije korišćeno gledanje video snimka kod nekih „sumnjivih“ situacija, sudijska je božija, ukratko.
Kao šlag na torti, promenjena je i ceremonija dodele medalja, nekom je na pamet palo da postoji samo jedan podijum, pa se pre finala dele bronzane medalje, a posle „odvojeno“ srebra i zlata. Bez „grupne“ slike osvajača, bez štimunga, bez glamura.
FIBA se ponaša kao dinosaurus koji se oblači kao tinejdžer i pravi gluposti da bi na sebe skrenula pažnju. I smešno, i groteskno, ali pre svega tužno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
