Rat FIBA i EKA, sve u interesu košarke, obostrano i naravno, nastavljen je ovih dana novom iznuđenom „pat“ pozicijom, ovi prvi su istrajali u onom čemu su prošlog leta pretili, i u kalendaru su otvorili „prozore“ za reprezentacije, ovi drugi su, pak, u svom sve hermetičnije zatvorenom privatnom imanju ugasili čak i klima uređaje.
Ukratko: FIBA je za kvalifikacije za Mundobasket 2019. odredila šest termina u kojima će nastupati reprezentacije, a okupljanja bi trebalo da traju devet dana. Samo dva od tih šest termina ne poklapaju se sa klupskom sezonom 2017/18 a to su jun i septembar naredne godine. NBA se prethodno već izjasnila da ih se ne tiču ti „amaterski“ hepeninzi i da njihovi dekadentno plaćeni igrači od „pet do pedeset“ miliona dolara godišnje tako nečem neće prisustvovati. Odmah potom oglasio se i „đavoli advokat“ bogatih i moćnih Đordi Bartomeu koji je s „indignacijom“ odbio mogućnost da jedna tako nekomercijalna stvar bude prepreka njegovom projektu „supehikacije“ evropske klupske košarke koji će za godinu-dve ostaviti u eliti samo superbogate, a svu sirotinju ostaviti da pika basket iza tih visokih zidina. Elem, u tim kvalifikacijama igrali bi „trećepozivci“ na svim stranama i tako valjda EKA zabila i poslednji ekser u sanduk u koji se FIBA već ranije sama smestila.
Zašto FIBA ovo radi, osim „u interesu košarke“, zašto EKA tako odgovara, osim što im je „najbitniji napredak“ tog sporta? Ne tako davno, kad je razlika između NBA i ove „amaterske“ košarke bila kao nebo i zemlja, jedan Bora Stanković, i jedan Dejvid Štern su uspevali da naprave dogovore, ako hoćete i kompromise da bi se razlike u okviru jednog sporta malo po malo smanjivale. NBA igrači su zaigrali na FIBA takmičenjima, pravila su se približila, usledila je navala evropskih igrača preko bare. Danas i predani pratioci košarke ne znaju ko su čelni ljudi FIBA, koji bi „ad hok“ da vrate moć sopstvenom glupošću izgubljenu pre desetak godina i da postanu „FIFA“ kao da je u pitanju samo slovna greška. Na silu, ucenama i pretnjama kao pokušavaju da sačuvaju ono što je u tom sportu jedino ostalo „izvorno“- reprezentativna košarka. Ovi drugi na takvu bahatost dižu još više zidove oko svojih takmičenja brendova a ne klubova, sve više globtroterskih, a sve manje sportskih.
U ratu koji sledi preko leta, u kome će jedni mahati medaljama, a drugi milionima, i najveća, i jedina žrtva će biti košarka. Tačnije, ono što je od nje preostalo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
