„Izborna“ groznica u srpskom sportu nastavljena je i ovih dana, i ne pokazuje da će se skoro zaustaviti. Sve, naravno, vrca od demokratije, transparentnosti, u slavu sporta donose se najbolje moguće odluke, stoički se pobeđuje, a džentlmenski gubi. Ali zamalo.
Kasni popodnevni sati su, osim vikenda, davno projektovano idealno vreme da se „provuče“ neka informacija koja svud okolo mlati repovima, a onaj koji je lansira bi da se to manje vidi. Teniski savez koji je godinama prednjačio u profesionalnom odnosu prema javnosti, baš u tom „ded tajmu“ lansirao je vest da Bogdan Obradović više nije selektor Dejvis kup tima Srbije, a da je za VD (takođe „repata“ funkcija) izabran Nenad Zimonjić, još uvek aktivni igrač i Dejvis kup reprezentativac. Nije bilo dan pre toga nikakve najave da će se o tome uopšte raspravljati, upućenijoj javnosti bilo je poznato da Obradoviću ističe ugovor (mandat) 21. januara, očekivalo se da će on „rutinski“ biti produžen. Ali zamalo.
Obradović je smenjen bez obrazloženja, uz sve počasti naravno, niko nije smatrao potrebnim da objasni zašto je to urađeno samo deset dana pre kraja ugovora. Propisi TSS-a nalažu da se selektor bira konkursom, ako nisu želeli da Obradović tu ostane, bez obzira na razloge, konkurs je trebalo da bude raspisan ranije, sa sve slikom Zimonjića, i bila bi izbegnuta sva nagađanja na temu ko je sklonio Obradovića, i kome je uopšte trebala VD papazjanija. Ovako su svi senzori za zavere uključeni, bivši selektor je predstavljen kao žrtva, a „veš“ je izložen na luftiranje.
Javna je tajna da su Obradovića „smenili“ igrači, da li se to desilo na inicijativu jednog od njih, manje je važno. Oni su sigurno imali svoje razloge, ali ti razlozi ne mogu da ostanu „njihovi“, u pitanju je javna stvar i ista takva funkcija. Bez obzira što bi se dalo raspravljati o tome koliko selektor Dejvis kup tima uopšte realno može da utiče na rezultate, koliko je to mesto frontmensko, a koliko ekspertsko. I koliko je uopšte Obradović bio bitan u svim uspesima i neuspesima, s obzirom da je bio etabliran uglavnom u radu sa mlađim kategorijama. Obradović, konačno, ovde nije bitan. Bitan je princip, koga nema.
Obradović je „poseban“ samo po tome što je od skora poslanik SNS-a, u više navrata iskazivao je i bliske odnose sa premijerom, a za tog vakta primećeno je i da je postao „slobodniji“ u izjavama, javno je, između ostalog, kritikovao Đokovićevu odluku da angažuje španskog „gurua“ i u tome nedvosmisleno locirao razloge lošije forme.
Očigledno je svoju „političku“ težinu precenio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
