Grčki koktel

Takvu odluku je donela FIFA koja je pre dve nedelje postala „prinudni upravnik“ u fudbalskom savezu te zemlje, zbog nemogućnosti tamošnjih loptaških funkcionera da sopstvenu asocijaciju drže u „funkcionalnom“ stanju. Povod za takvu odluku bio je u isto vreme i „bombastičan“ i „bizaran“: do sada nepoznate osobe spalile su kuću predsednika Sudijske komisije i time valjda razaslali poruku dovoljno jasnu i „strancima“: pokušaj da se u grčku ligu uvede makar malo reda, bio je direktni prst u oko mnogima koji baš od takvog „unereda“ u i oko tamošnjeg fudbala vrlo dobro žive.

Grčki mediji eksplicitno navode da je „paljevina upozorenja“ delo „fudbalske mafije“, što je dovoljno uopštena, ali i dovoljno precizna dijagnoza. Naivni bi možda pomislili da su u pitanju nezadovoljnici suđenjem u smislu klupskih (ne)uspeha, neki isto tako nedovoljno „obavešteni“ da je to nedelo razularenih „navijača“, ali je prst vrlo opravdano uperen u pravcu velikog, brzog i propranog novca. U pitanju su „kao posle kiše“ razmnožene „onlajn“ kladionice kojima je u interesu i „sitno“ nameštanje, više puta u toku iste utakmice, ko daje sledeći gol, ko dobija crveni karton, da li će na utakmici biti penala i sl. Da bi se tako nešto unapred „pogodilo“, neophodna je „sitna“ pomoć aktera, arbitara pre i posle svih drugih. Gospodin koji je ostao bez vikendice na Halkidikiju, ili nije hteo da sarađuje, ili je, kako tvrde pojedini grčki mediji, možda bio „preskup“. Kakogod, prekid grčkog prvenstva tu, po sebi, ništa ne može promeniti, niti upravnici „iz daleka“ imaju čarobni štapić ozdravljenja, kojim će do kraja svog mandata u martu 2017. nekom novom rukovodstvu predati „ko nov“ grčki fudbal.

Takve stvari nigde u svetu niti mogu, niti rešavaju fudbalski savezi, ma kako ozbiljni i nekorumpirani bili. Nameštanje utakmica, ali i „šminkanje“ i „friziranje“ nekih njenih delova, krivična su dela, i to je posao države. Kao i sankcionisanje bilo kakvih nelegalnih tokova novca. Ne lezi vraže, FIFA je kao planetarna organizacija svojim propisima i nacionalne fudbalske saveze učinila na neki način „eksteritorijalnim“: zakoni „zemaljski“ važe samo ukoliko su u skladu sa propisima FIFA, bilo kakve sporove u savezima ne smeju rešavati „nefudbalske“ instance, to je kao „mešanje politike u fudbal“.

FIFA, inače, sa svim svojim brljotinama teško da ikom može da bude primer, a još manje da drži moralne lekcije. Otrovni grčki koktel mešanja polusveta u fudbal i nemešanja države u isti, neće biti ništa manje smrtonosan time što ga je FIFA stavila „na ‘ladno“.