Hajdučija

Silogizam koji je logički ispravan, ispravan je i suštinski, ali mu širina zahvata sreću kvari. Naime, on služi i za pokriće očiglednih krađa, korumpiranosti i nepravde. U pitanju su ovog puta fudbalske sudije, a ne one druge čije su odluke često sudbonosnije.

Četvrtfinale Lige šampiona je bilo u pitanju, igrala su dva finansijska i fudbalska velikana Real i Bajern. Bilo je neizvesno kako je i očekivano i onda je jedan čovek uz saradnju još dvojice svojih pomoćnika doveo u pitanje onaj gore silogizam, ali i suštinu fudbalske igre. U desetak minuta sudija Kasai iz Mađarske napravio je najmanje tri drastične greške na štetu gostiju iz Minhena, isključio im igrača posle nepostojećeg faula i priznao dva gola Realu postignuta iz „avionski“ očiglednih ofsajda. Madriđani su se plasirali u polufinale, Bajern je praktično završio sezonu na pola aprila jer je u nemačkoj ligi već obezbedio ko zna koju po redu titulu prvaka. I nikom ništa.

Greške Kasaija jesu bile „ljudske“, ali su bile i namerne, apsolutno je nemoguće pojmiti toliku „koincidenciju“ da se u tako kratkom periodu grupišu i budu na štetu samo jedne strane. Sudija je, bez svake sumnje, izrežirao rezultat, učinio baš ono što sportsku igru odvaja od njene suštine, a to je ravnopravna pozicija u odnosu na pravila. Iluzorno je sad pričati o razlozima za tako nešto, o njegovom moralnom ili „materijalnom“ sklopu. On će možda za to nedelo i biti kažnjen, u šta sumnjamo, možda simbolično na neko vreme sklonjen dok se prašina ne slegne, verovatno, ali će vrlo brzo biti vraćen na veliku scenu sa ovlašćenjima koje „arbitri“ u drugim oblastima života ne mogu ni da sanjaju, sigurno. FIFA i UEFA, dva sportska dinosaurusa, od svih svojih propisa, a samo te i priznaju jer fudbal je svugde „država u državi“, najrigoroznije sprovode ono da su sudije zaštićene kao beli medvedi, o njima se ne sme nijedna ružna reći a da se ne fasuje ogromna (finansijska) kazna. I da: one javno ne priznaju sudijske greške, te nema pozivanja ni na ono „ljudski je…“, biće da su u pitanju nadljudi.

U 21. veku kad je digitalizovana svaka bakalnica na ćošku, u fotelje uvaljeni bogataši odbijaju da, kao u mnogim drugim profesionalnim sportovima, one ljudske greške svedu na najmanju meru uz pomoć sad već jeftine tehnologije. Razlozi su jasni: kad se pregledima snimka dolazi do nesumnjivo ispravne odluke, to zatvara vrata svim mogućim manipulacijama, i onemogućava „svevlašće“ na koje su i FIFA i UEFA navikle, ovako ogrezle u korupcionaške i ine afere.

A kad se jednom Bajernu desi da ga neko tako lako pokrade, i sportski ali i za neku desetinu miliona evra, šta onda mogu da očekuju „parije“ kojih je ko zna koliko stotina.