Histerivanje đavola

Glasio bi i sve bi bilo i previše uobičajeno da na kraju umesto „not joking“ nije ispisano „not djoking“.

Igra reči na prvu loptu jasno znači „Ne i Đoković“, i kako god gledali na nečiji smisao za humor i marketinšku akrobatiku da se po bilo koju cenu proda proizvod, ovaj bizarni detalj svojevrsni je vrh neviđene histerije koja je prethodila „slučaju Đoković“, pratila ga, i nastavlja se posle njegovog prinudnog napuštanja Australije.

„Slučaj“ je „istorijski“ poseban ne samo zbog svega što se u vrhunskom sportu nikad pre nije desilo, već i zbog potpunog ludila ispaljivanog iz brzinski iskopanih rovova „za“ i „protiv“.

Sve čega je tu bilo, od medicine do ljudskih prava, sve je, manje-više, korišćeno neprincipijelno, površno, selektivno, zlonamerno i sa mnogo „pene“.

Vrlo su retka bila reagovanja koja, sve i da naginju na neku stranu, zadržavaju racionalni otklon, spremnost da se sasluša i drugo mišljenje.

To nema klikove, tu nema krvi, koga još i gde zanima fer-plej, ne samo u sportu, nego i u priči o sportu, a kamoli „u životu“.

A potpuno ludilo aktuelnog spoja sporta i omikrona, sve se oštrije vidi pošto se prašina iz Australije malo slegla.

S jedne strane, vakcinacija postaje ultimativni uslov za bavljenje bilo čim pa i sportom u nekim zemljama, s druge strane, pak, i sama pandemija i vrtoglave cifre zaraženih se relativizuju do krajnjih granica. U toku je Evropsko prvenstvo za rukometaše u kojem kao na traci svakodnevno veliki broj igrača „ulazi“, ali i „izlazi“ iz kovid protokola.

Dane izolacije više niko ne broji, negativni test je i propusnica za teren. Tamo daleko preko bare, u NFL-u, novo pravilo je da igrač sam treba da prijavi da je bolestan (čitaj: pozitivan), a gle čuda, nijedan to nije uradio od kad je počeo plej-of. Ovde u Evropi mnoga takmičenja su na ledu, protokoli se menjaju iz dana u dan, skraćuje se vreme „oporavka“.

Sve ovo jer se stiglo u situaciju da „nema ko da igra“, sportisti su u velikom procentu „asimptomatski“, u pitanju su obično velike pare, TV prava i sponzori.

Zanimljivo je da povodom svih tih priča koje direktno ugrožavaju „mejnstrim“ stavove o pandemiji, nema u javnosti histerije „za“ i „protiv“ ovih više nego labavih kriterijuma ko je zdrav a ko bolestan, o vakcinaciji se i ne priča jer se ona ili podrazumeva, ili smatra nemoćnom pred omikronom.

I oni koji se nad svim ovim zgražavaju ne troše uvredljive rafale na one druge koji su već proglasili „endemiju“. I obrnuto.

Zašto je Đoković u celoj ovoj političko-zdravstveno-sportskoj furtutmi jedini „đavo“ razjasniće se verovatno veoma brzo. „Historijska“ distanca se ovde skoro poklapa sa histerijskom.