hVLAla

Pogađate, bila je to evokacija na sve hvalospeve, zahvaljivanja, udvorištva koje su sportski poslenici uputili predsedniku države, vrlo često ga direktno „okrivivši“ za svoje uspešne rezultate. Bilo je tu svega, od onih sitnouvlakačkih, neki bi rekli „prigodnih“, do lavine neukusa.

„NJegov duh je lebdio nad svim našim problemima i dilemama“, „žrtvovao se ustajući noću da gleda utakmice“ (iako on, po njegovim rečima, nikad ne spava osim na jakni u berlinskim hodnicima), „da predsednik nije odvojio sredstva, ništa od ovog ne bi bilo“, neki su od primera „zahvalnica“ ovih bogu zahvalnih što im predsednik toliko „voli sport“.

Današnji naslov naravno ne znači „Vučiću lepom Aleksandru“, mada bi se sa tom formulacijom njegovi obožavaoci iz sveta sporta sasvim sigurno složili. Ovo VLA, odnosi se na Vladu Srbije, koja se, naravno potpuno formalno, pominje u poslednjem prilogu istoriji beščašća srpskog sporta. Za neupućene: posle razgovora Aleksandra Vučića i predsednika Vaterpolo saveza Srbije Viktora Jelenića, „odlučeno“ je da Vlada izdvoji novac za sufinansiranje vaterpolo klubova u Srbiji koji su listom na ivici egzistencije.

I to bi bila lepa vest, ma kako je pomoć jednokratna, a ne sistemska, ma kako je antisistemski da u ime Vlade pare određuje predsednik države, ma kako je neprimereno da na takvim sastancima ne prisustvuje ministar sporta i bivši vaterpolista, koji se posle „krize identiteta“ koju mu je nadenuo baš Vučić retko pojavljuje u javnosti. Bila bi lepa da u ugovorima koje sa Savezom (Vladom) potpisuju klubovi ne postoji član 5 u kome se naglašava da su klubovi OBAVEZNI da javno iskažu zahvalnost Vladi na pomoći.

Čak i u aktuelnoj situaciji kad sport vode sve predsednikovi ljudi, kad imamo i fenomen SNSelektora, kad predsednik gradi nacionalni stadion i konkuriše za fudbalski Mundijal, odrezuje pomoć klubovima i savezima, kad mu se svakodnevno i kuso i repato zahvaljuje „sa šlagom“, neko je mislio da zahvalnost ne treba prepustiti „spontanosti“, šta ako ima i onih koji bi se „pravili ludi“. Suludo zvuči, ali je ostalo nejasno, da li će onima koji se ne zahvale dovoljno ili nisu u prilici da to urade javno, biti traženo da vrate pare. Ili im, dok se ne snađu i ne domognu nekog novinara ili portala, pare neće ni biti uplaćene.

Bilo je ovde već napisano da je u Srbiji, dakle, bez njega neuspeh izvestan, bez njega je titula svetskih šampiona nedostižna, kao i igranje u Ligi šampiona, bacanje u rvanju, udarac u tekvondu…? Od sada – i zagrejan bazen.

Onima koji neće da kažu hAVla ili hVLAla, neka je bog u pomoći.