Lokalna fudbalska sezona je na samom kraju, neki će reći da je zaplet i rasplet očekivan, jer „uloge su davno podeljene“, drugi da je dominacija jedne od ekipe nad svim drugim, a jedne od drugih posebno, „vraćanje stvari na svoje mesto“.

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

Zanemarujući ovde vazda štetno prisutno prugasto klubaštvo, štetno kad je otvoreno, a još štetnije kad je prikriveno, može se zaključiti samo da nam je fudbal daleko od bilo kakve zelene grane, objektivni posmatrač mogao bi čak da uoči i da je po nečemu situacija još gora nego što inače loša jeste. U smiraj sezone iz dva najveća, najpopularnija i najdužnija kluba u zemlji Srbiji stižu najave pojačavanja ekipa skoro epskih razmera. Te osam igrača na tim i tim pozicijama, te možda i šest, ali svaki po minimum 200 ili 300 hiljada evra godišnje plate, licitira se svakodnevno imenima, menadžerska menažerija servira po medijima šta joj se hoće i šta joj se isplati. Sve te cifre, naravno, samo su investicije, jer će uspesi u evropskim takmičenjima vratiti i te pare, i još doneti pride.

Iz jednog od ta dva najveća i najdužnija kluba čulo se čak da će za dovođenje pojačanja uzeti kredit, koji će, naravno, vratiti kad se plasiraju u grupnu fazu jednog od dva evro takmičenja. Ko bi za takvu pozajmicu dao garanciju, ko pre svega može da garantuje takmičarski uspeh makar tog nivoa „da se isplati“, ostala su „zlonamerna“ pitanja na koja nema odgovora. I iz drugog od dva kluba „komunističkih blizanaca“ i „državnih mezimaca“, kako ih manje ili više opravdano zovu navijači svih drugih klubova, tvrde kako su sredstva za pojačanja „obezbeđena“, gde se to tolike pare obezbeđuju za obične smrtnike takođe je ostala tajna.

Privredni subjekti koji duguju na sve strane, čiji su računi malo malo pa u blokadi, koji duguju za struju ili za porez milione, kupuju i prodaju igrače sa mnogo nula na ugovoru, često su isti i nule na terenu. Sve podseća na izgovor dužnika iz vica koji poveriocu objašnjava zašto dug ne vraća: „Nemam. A i da imam, odakle mi“.

Sve se to dešava u zemlji gde se sirotinji seče struja zbog pet hiljada dinara duga. Gde poreska inspekcija zatvara javni toalet zbog falinke fiskalne kase. Fudbalski klubovi su ovde i dalje „eksteritorijalni“. NJihovi dugovi su javni (dakle, svih nas), a prihodi tajni (samo njihovi).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari