Istomišljenici

O „ideji“ regionalne lige u fudbalu, o „ideji“ dakle, nečemu što čeka još mnogo ozbiljnih zahvata na sebi da bi uopšte o tome moglo ozbiljno da se razgovara, u samo nekoliko dana na svoj negativan način izjasnili su se „ultras navijači“ iz skoro svih zemalja sa prostora eks-yu. Oni su rekli da „TO“ neće, razlozi su bili raznoliki ali suštinski isti: iz Srbije je poručeno da neće da igraju fudbal sa „onima koji su nam klali decu“, iz Hrvatske su poručili da za razliku od doma za koji su spremni, za Ligu, a posebno Srbe nisu, Slovenci su u tome videli valjda neko „pojugoslavenje“, a iz Sarajeva su stizali takođe „lokalno politički“ obojeni tonovi.

Za razliku od njih zvaničnici svih Saveza iz regiona su mudro izbegli komentare knjige koju nisu pročitali jer, jel’te, nije ni do kraja napisana. Očigledno su sa nekih drugih mesta posavetovani da na prvu loptu ne podležu analizi projekta koji im još nije zvanično ni ponuđen i ne daju izjave koje u tom slučaju mogu biti samo i isključivo – političke. Činjenica da dve ključne stvari u tom projektu, kakav bi prolaz u evropska takmičenja ta Liga garantovala i kakav bi bio „kalendarski“ odnos te i nacionalnih liga, nisu obnarodovane, daje im za pravo da budu uzdržani. Iako je nesumnjivi strateški nosilac te ideje, novi predsednik UEFA Aleksandar Čeferin ovih dana izjavio da Evropska asocijacija ne stoji iza tog projekta, jasno je da njegovo insistiranje iz predizborne kampanje nije izbrisano gumicom i da će baš iz Niona biti dat signal da zainteresovani savezi počnu da pričaju promo priče.

Suština je jednostavna, kvalitetnijim klubovima iz svih zemalja, pod uslovom da se pomenute dve stvari pozitivno reše, taj projekat može biti samo od koristi. U smislu zarade od TV prava, prodaje ulaznica, privlačenja sponzora za tržište od 20 miliona duša, privlačnijeg ambijenta za igrače sa svih strana sveta… Suština je, doduše, jednostavna i kad je u pitanju privatizacija klubova, ali kao i u Srbiji, i u ostatku regiona izuzimajući donekle Sloveniju, otpor čistim računima i isušivanju bare sa sve krokodilima nailazi na žestok otpor onih kojima situacija kakva jeste itekako odgovara.

Zato su i o regionalnoj ligi u ideji svoj stav jasno izneli pre svega oni koji su „uzurpirali“ upravljačka prava, oni koji često ne pomažu klubu ni tako što kupuju ulaznice ili ih dobijaju „skoro džabe“, koji prave incidente za koje klubovi plaćaju ogromne novčane kazne, koji smenjuju i postavljaju trenere, članove uprave, disciplinuju i „motivišu“ igrače.

I jasno je što su protiv. Ta „neka“ regionalna liga bi se igrala bez njih.