Japanska

Ovako bi nekako mogao da izgleda haiku kojim se vodio Takuma Asano, doskorašnji fudbaler Partizana, koji se jednog dana samo spakovao, otišao i isključio telefon.

Nazvan je ovde u Srbiji od bivših saigrača i „izdajnikom“, „nezahvalnikom“ i „dezerterom“.

Ukratko, ostavio je saigrače na cedilu, zaboravio je da sve te golove nije dao sam samcijat već mu je valjda neko i dodavao, i konačno – „pobegao“ je pred ključnu „bitku“, finale Kupa sa Zvezdom.

Teško da bi Asano razumeo ove kvalifikacije sve da mu se i kvalitetno prevedu, nije on prvi Japanac u srpskom fudbalu, posle svega viđenog ne bi bilo čudo da bude i poslednji.

Očigledno je da se držao ugovora ko pijan plota, a u Srbiji se ni na Ustav tako ne oslanja.

Tamo verovatno tačno piše kad i koliko je poslodavac dužan da mu plati, piše i posle koliko kašnjenja je slobodan igrač i prestaju mu obaveze prema klubu. I otišao, bez para i bez „emocija“.

A da nije pročitao srpski prevod istog onog haikua s početka.

Kad ugovor potpišeš.

Ti radiš.

A ja ti dođem…

Izgubljenost u prevodu desila se verovatno i u ugovoru.

Verzija na japanskom koje se Asano držao sadrži sve te dosadne datume i cifre, piše tamo koliko mora da mu se plati i kada.

U „srpskoj“ verziji koju su jedino, naravno, pročitali ovlašćeni u Partizanu piše da u Srbiji svi duguju, da je to normalno, da bi oni njemu možda nekad sve to i platili, ali je najbolje da kako je ovde uobičajeno, dugovanja prebiju kad bude išao iz kluba. Uz još neku ugradnju.

U srpskoj verziji piše i plaćaj strance redovno, domaće kad stigneš, i toga se već godinama pridržavaju srpski klubovi, ali eto u Partizanu su počeli na prste da računaju kako će ga prodati za „pet miliona“, pa će odatle da mu isplate i tu „siću“.

Kako se valja.

Ali prosta duša japanska nije to shvatila. I ostavila ih bez dinara od transfera, sa dugovima koje će morati hitno da plate. Ne iz svog džepa, naravno. A za tu „krivicu“ nikad niko u srpskom fudbalu nije odgovarao.

Poznate su priče kako Srbe i Japance privlače zakoni suprotnosti.

Oni imaju ogromne problem sa malom potrošnjom, nama nekako teže ide proizvodnja. Neki blistavi umovi su čak predlagali zamenu po milion stanovnika, da bi oba pomenuta problema bila rešena.

Čuvena je i legenda kako japanski inženjeri koji dođu u Srbiju da montiraju neku opremu, posle deset dana počnu da kasne posle pauze za „topli obrok“.

Svedoci smo ovih dana da su i neki Srbi pred međunarodnim arbitražama dobili neke ovdašnje klubove koji im po ugovorima duguju.

Ne bi, dakle, bilo drugačije ni da je Asano postao Asanović, i dobio kao kompenzaciju srpski pasoš.