Karizma Svetislava Pešića: Znao je koga vodi u Manilu i zašto 1Foto: Starsport

Šta bi tek bilo da nije zaboravio da je senilan pa doneo srebro iz Manile.

Svetislav Pešić, selektor košarkaške reprezentacije Srbije, vlasnik je nadimka Kari koji je gornji naslov učinio „nepismenim“, skoro kao ogroman procenat produkcije i medija, i javnih nastupa. Kariju su neki sada u poznim godinama naglašeno zamerali i „pismenost“, zamerali da nije baš elokventan ni na srpskom, sprdali se sa njegovim „pirotskim“ dijalektom.

A odmah pošto je promovisan za selektora, i sve vreme do plasmana u polufinale Mondobasketa, bio je pred otvorenom paljbom velikog dela agresivne javnosti, ne zbog govora, nego zbog godina.

Najkraće prepričano, bolan poraz od Italijana na prošlogodišnjem Evrobasketu većinski je pripisan njemu: sve u stilu, bio je on veliki trener, svaka mu čast na rezultatima i doprinosu, zna on mnogo, ali – prestareo je. Najpre fizički, jer je pregurao sedamdesetu a tad se refleksi usporavaju, a zatim i košarkaški- njegovo shvatanje igre je navodno pregaženo, a on se tvrdoglavo drži toga.

Karizma Svetislava Pešića: Znao je koga vodi u Manilu i zašto 2
Foto: Luca Marziale / Danas

Pešić, da sublimiramo, nije ispratio nove tendencije u košarci, drži se starih i prevaziđenih principa, previše insistira na trenerskom autoritetu u vreme astronomskih ugovora i bogatih igrača. Jednom rečju – Kari je „pregažen“, terminologijom onih koji znaju šta je sve „modeno“, pa i u košarci.

Pešić je u reprezentativnoj i klupskoj košarci uzeo sve što je bio u prilici, suvišno je arčenje prostora da se sve to iznabraja, računajući i stvari koje se opravdano smatraju podvizima, od zlata sa Nemačkom na EP, do čuvene sage sa Jugoslavijom u Indijanapolisu. Pešić o košarci zna sve, jednom prilikom kad je bio 26 godina mlađi u Barseloni mi je rekao da uči, i tek treba da uči, pomalo u šali, više u zbilji. Sa strane se samo može diviti njegovoj energiji i ambicijama u pune 74 godine, sa strane se racionalno može zapitati šta to njemu treba, a ne da li on to zna i može.

Svi koji su bili šokirani „timom“ koji je Kari napravio od raspoloživih i raspoloženih igrača, ne znaju o njemu ništa, ili barem ne dovoljno.

„Pregaženi“ trener koji je u karijeri navikao da ima igrače na pripremama po mesec i po dana, da ih „driluje“ po Igmanima i drugim planinama, za ovog poslednjeg vakta na kormilu reprezentacije uglavnom je danas ili večeras znao ko mu je na raspolaganju sutra. U kvalifikacijama, naravno.

Za Manilu je znao koga i zašto vodi, ko će i šta da radi, šta i kako želi od njih pojedinačno, i koji su maksimalni, i minimalno prihvatljivi dometi.

Malo je ljudi shvatilo da je plasman u Pariz 2024. kao cilj podrazumevao bar polufinale, i koliko je visoko tad Kari sebi i igračima podigao lestvicu.

„Svi za jednog, jedan za svi“ jeste moto koji je Srbiju doveo do srebra. Karizma je bila način za to.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari