Kod OK Kokeze

Sastanak koji je u organizaciji predsednika Fudbalskog saveza Srbije Slaviše Kokeze održan uoči fudbalskog „večitog derbija“, ako to neko ne demantuje, prvi je takvog tipa „u istoriji“. Da se pred fudbalsku utakmicu napravi sastanak ili „druženje“ čelnika naša dva najtrofejnija kluba sa vrhuškom saveza i sudijom koji je bio određen da arbitrira na „derbiju“.

Moguće je da je to toliko genijalan potez da se ne graniči nego prosto stapa sa ludilom, ali nama običnim smrtnicima tu nisu jasne mnoge stvari, te nam ostaje da s pravom- nagađamo.

Bivalo je kroz „istoriju“ da se u cilju gašenja vatre i usijanih glava na tribinama i na ulicama zakazuju zajedničke konferencije za štampu, takođe zajednička obraćanja trenera, igrača, pa i čelnika uprava dva kluba. Gde se pozivalo na viteštvo na terenu i tribinama, evocirala vremena kad je ta utakmica baš bila praznik sa pevanjem bez pucanja, pokušavalo manje ili više licemerno da se skrene pažnja da je u pitanju fudbal, a ne rat. Bilo je i izjava sa obe strane da u protivničkom taboru imaju dobre prijatelje i da je rivalstvo na terenu nešto sasvim drugo od netrpeljivosti i mržnje.

I nije da se sve to uopšte primalo, ali neka se pokušavalo. Bilo je i redovnih sastanaka sa ljudima iz MUP-a, zaista neophodnih da vanredno stanje na ulicama, a u poslednje vreme i na autoputevima, prođe sa što manjim posledicama.

Sastanak kod Kokeze je, pak, nešto sasvim novo. Pita se fudbalski plebs šta će glavni sudija na takvom skupu, zašto je njegov izbor za derbi objavljen toliko ranije, šta čelnici klubova njemu uopšte treba da pričaju i šta bi on uopšte na takvim skupovima trebalo da „čuje“. Sudija bi valjda trebalo da sudi po pravilima i bez da je „pozvan“ na takav skup, čelnici klubova bi morali da se pridržavaju što pisanih što nepisanih pravila međusobnog uvažavanja i uzdrže od bilo kakvih pritisaka na sudije a da im za to ne treba ni Kokeza, ni sudija „licem u lice“.

I „dan pre“ derbija „med i mleko“ su bili sumnjivi, „dan posle“ će to biti još više.