Komšije i susjedi

U danima pred početak Eura u Francuskoj, po forumima, društvenim mrežama, ali i klasičnim medijima bile su sveprisutne ankete, polemike, i zapitkivanja za koga će građani Srbije (a na Srbe se pre svega mislilo) navijati kad Srbija, eto po navici već, tamo ne učestvuje.

„Nereprezentativni“ rezultati bili su pomalo iznenađujući: veliki broj javnih ličnosti („poznatih“- što bi rekla današnja mladež) pokazao je neskrivene simpatije prema selekciji Hrvatske. Razlozi su bili različiti, od onih da su se oni jedini sa eks-ju prostora u završnicu i plasirali, preko respekta za kult reprezentacije koji tamo od osamostaljenja ne gubi na snazi, do otvorenih priznanja kako oni igraju lep fudbal. Bilo je naravno na nekim drugim portalima i forumima i onih uobičajenih komentara prepunih obostrane mržnje, ali to, kao uobičajeno i „tradicionalno“ nije privuklo previše pažnje.

Pomirljivi tonovi, pa i, da tako kažemo, „emotivno vezivanje“, jer kad se za nekog navija to je čisto emotivna reakcija, u ovom slučaju nisu izazvani nikakvim dnevnopolitičkim trendom, guranjem u pomirenje „odozgo“, niti „europskim“ razlozima. Baš suprotno iliti dapače: van fudbala u toku je baš obnavljanje (h)istorijskih razmimoilaženja i pakosti za komšijsku kravu, desnica sa obe strane osetila je vreme da što istorijske, što instant stereotipe ponovo postavi kao strateške teme, to što su Kolinda i Vučić tamo posedeli, popričali i poobećavali, nit je prvi put, nit obično ima nekog efekta. Na diplomatskom planu komšije svojim susjedima karikaju sve nove i nove uslove da bi im odmrzli pregovore o pristupanju EU, „žuta“ štampa na obe strane iz dana u dan pumpa histerične naslove o „ustaštvu“ i „četništvu“. I kao kruna svega: kad su navijači Hrvatske bakljadom i neredima prekinuli utakmicu sa Češkom, bez obzira na sasvim drugačije zvanično saopštenje, pojavila se priča u jednom od tamošnjih medija da su haos napravili Srbi „maskirani“ u kockaste dresove. I onda, opet neočekivano: na glupost par ekselans, ovde su reakcije, izuzimajući iste „takve“medije koji su zapenušali, bile od „hajte molim vas“, do „da li je moguća takva halucinacija“, prosečno veoma gospodske.

Sve je, dakle, van fudbala činilo da Srbi navijaju protiv Hrvata i više nego „što je to normalno“, ali se desilo baš suprotno i nije za to ključno što je obnarodovano da je golman Hrvatske koji je odbranio penal Špancima – Srbin. Biće da je kvalitet ipak ono što najbolje poravnava rovove.

I podrška Đokoviću iz Hrvatske, još doduše nedovoljno eksplicitna, to na neki način potvrđuje.