Desi se tako na Balkanu da utakmica nema takmičarski značaj, a da postane „događaj“ iz sasvim drugih, sasvim nesportskih razloga. U stvari, ne desi se. To se učini namerno.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Utakmica Cedevita – Zvezda teško da je posebno zanimala ikog osim samim aktera. Bio je to šesti susret te dve ekipe ove sezone i prvi koji baš ni o čemu nije odlučivao. Igrači Zvezde su samo fizički bili na parketu, misli su već bile u Moskvi gde ih večeras i prekosutra čeka CSKA, domaći su pobedili jer su to jednostavno više želeli. Suma sumarum: vest od deset redova, plafon.
Nekom iz Cedevite palo je na pamet da prihod od ulaznica uplati za izgradnju nekog vodotornja u Vukovaru, srušenog valjda pre 20 i kusur godina za ratnog vakta. Ili im je neko pomogao da se sete. Čuj – vodotoranj, ali bože moj. Možda su mislili da će domoljubnim pozivom napuniti halu koja cele sezone zvrji poluprazna.
U priču se tad uključila i Zvezda koja je u tome videla provokaciju, zbog politizacije prijavila domaćina ULEB-u, a oni tamo su celu balkansku poskočicu jednostavno prečuli. U celu gungulu su se osetili pozvanim i avanturisti odavde koji su najavili navijačku invaziju na Zagreb, srećom, u Zagreb su stigli samo oni sa zapadne strane, navodno iz Slovenije i Austrije. Policija je najpre njih vijala i skupljala po Zagrebu, a posle je imala posla i sa domaćim pandanima, čiji patriotizam nije probudio toranj, ali jesu navijačke pridošlice koje doduše nisu izazivale incidente, osim što iz voza izlaze tako što povuku kočnicu, a ne tamo gde je stanica.
Epilog svega srećom nisu bile razbijene glave i još ponešto naokolo, sve se zaustavilo na verbalnom šovinizmu koji se na ovom podneblju smatra uobičajenim te i prihvatljivim. Naravno nije bilo a da se neko zapita kome je sve to trebalo. Kriv je toranj svakako, ovoga puta ne onaj u Pizi.
Kad se nekom u Zagrebu tako banalna ideja učinila dobrom, zašto (opet i uvek) neko iz Beograda ne uradi ono što bi zdrav razum nalagao – jednostavno ignoriše. Tako je i u obrnutim situacijama, naravno. Nit je Cedevita verovala u tu „humanitarnu“ akciju, nit je Zvezde to zvanično trebalo da se dotiče. U vreme kad su odnosi Srbije i Hrvatske opet u krizi, a periodi kad to nisu bili samo su epizode, goriva za „unutrašnje sagorevanje“, misli se na obe strane, nikad nije previše.
Kad Hrvati mogu Šešelja da shvataju ozbiljno pa da zbog toga zatežu oko poglavlja, može i Zvezdi da smeta izmišljanje vodotornja. Nije bitno koja je igra u pitanju, košarka ili politika. Pravila su balkanska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.