Krvna zrnca

Nisu na to imune ni one „najveće“ nacije, mislim pri tome na najmoćnije ili najbrojnije. Prebrojavanja medalja na velikim takmičenjima, posebno olimpijadama, stvar su globalnog prestiža, Amerikanci, Rusi, Britanci, ali i Kinezi, Nemci, Francuzi ugrađuju odličja u sliku o sopstvenoj superiornosti, mnogo se tu investira, i finansijski, i logistički. Na Balkanu je slično, ali začini sa ovih prostora su, kako je poznato, i prejaki, i preljuti.

Kad je Davor Štefanek osvojio zlato u rvanju kao da je aktivirao detonator za komšijska prepucavanja. Neki vrlo popularni portali u Hrvatskoj, koji su se uzgred do tog trenutka redovno bavili i „sušom medalja“ za Srbiju, objavili su tad da je prvo zlato za Srbiju osvojio – Hrvat.

Dešavalo se to Štefaneku i pre dve godine kad je bio svetski prvak te zbog toga sportista godine u Srbiji, dao je i nekoliko intervjua hrvatskim medijima gde je vrlo jednostavno objasnio da je Srbija njegova zemlja, koju voli i za koju se takmiči. Začuđen ludilom koje ga je zadesilo a koje ni sa čim nije izazvao. Ovog puta priča je otišla još šire, te gde mu je rođen otac, te koja je razlika između Bunjevaca i Hrvata, da li i koliko ima i slovačke krvi(!?). Nije trebalo mnogo da se javi i „ova strana“: prozivke su takođe bile već viđene – da polovinu i to onu bolju hrvatskog košarkaškog tima na čelu s trenerom čine Srbi i tome slično. Jedna „prava“ sportsmenka i „olimpijska“ rasprava.

Prebrojavanje krvnih zrnaca po nacionalnom poreklu na ovom prostoru se uvek tragično završavalo, obično su stradali oni koje su prebrojavali, a ne oni koji su prebrojavali. Čemu to kad je sport u pitanju, OK je da postoji rivalstvo u broju osvojenih medalja, pa čak i u nekim međusobnim duelima koji su u košarci najčešći. Ali praviti sprdnju sa svojatanjem nekog ko svojom voljom, ili mestom rođenja ili boravišta svejedno, nastupa u dresu neke druge države, previše je i za balkansku kuhinju.
Ne moraju baš svi da budu toliko normalni kao šampionke Sandra Perković i Ivana Španović koje se po belom svetu podržavaju i drže zajedno, ali je nužno da to budu makar minimalno. Ako ćemo i strogo formalno, sportisti na Igrama nastupaju pod državnom zastavom i grbom, to su timovi Srbije i Hrvatske, a ne Srba i Hrvata.