KLS

Po ko zna koji put ove godine ponovljena praksa, nagnala je mnoge da duhovito, zajedljivo, ogorčeno, ali uglavnom opravdano skraćenicu „tumače“ i drugačije.

Od onog „košarka samo letom“, pa do možda najadekvatnijeg „Kaznena liga Srbije“. I zaista, nije neuobičajeno da Liga deo prihoda ubire od kazni za raznorazne prekršaje. Normalno je da se sankcioniše nesportsko ponašanje i aktera, i navijača, tehničke greške, isključenja, vređanja, ubacivanje predmeta u teren…

Ali nije normalno iživljavanje u kaznama za kršenje „dres koda“ za trenere, ili udaranje po džepu zbog raznobojnih patika, ili „nepropisne“ boje helanki. A potpuno je nenormalno da su kazne za Ligu koja pretenduje da bude koliko-toliko ozbiljna najveći i najbitniji prihod.

Tačnije, Liga od kazni živi. Ima tu i nekih prihodčića od prodaje TV prava, internet prenosa utakmica (bez komentara i grafike, kao pre 20 godina) i to je sve. Godinama se već provlači pitanje zašto KLS nema sponzora, pa makar „simboličnog“, kako je moguće da Liga u državi koja je olimpijski, svetski i evropski vicešampion nikog marketinški ne interesuje. I ako je već tako, kome ona takva kakva je treba.

I odgovori na pitanja su prilično jasni i poznati. Ko ima interes za takmičenje koje traje dva i kusur meseca, u sezoni pretkupanja, koje ima samo „lokalni“ značaj, u kome mnoge dvorane nemaju uslove za TV prenos, a i gledanost je ispod svakog proseka. Zatim, ko izdaje licence za učešće klubovima, kako to da se nekom omogući takmičenje, a da se posle cele sezone kažnjava zbog „nepravilnog rada“ semafora.

Konačno, koliko ozbiljna može biti liga koja nema izvorno svoje propozicije o utvrđivanju konačnog plasmana: u slučaju da dve ekipe imaju isti odnos pobeda i poraza (kao ove godine Crvena zvezda i Partizan), prednost domaćeg terena ne određuje se ni po koš razlici, ni po koš količniku, niti se određuje žrebom. „Presudan“ je plasman u ABA ligi, sasvim drugom takmičenju, koje sa sadašnjom KLS nema nikakve veze. Pa ko bi poštovao (donirao) Ligu koja sama sebe ne poštuje.

U celoj toj ujdurmi mnogi cinično KLS zovu i LDL. Po Leonu Deleonu, „večnom“ direktoru ovog takmičenja koji je postao personifikacija Lige pre svega po „principijelnosti“ kad su kazne u pitanju. Za Darka Jovičića, koji je predsednik Udruženja klubova učesnika Lige niko nije ni čuo. LDL dakle kaznama zarađuje za platu sebi i ostalima, unapred se zna da se tu može dosta zaraditi.

A činjenica da se sudijama tek u drugoj utakmici finala plej-ofa skreće pažnja da „mogu“ da gledaju snimak zbog provere odluke, pošto im je ranije to bilo „zabranjeno“ jer većina utakmica nije adekvatno pokrivena kamerama, pokazuje da je Liga kudikamo amaterskija od košarke koja se u njoj igra.