Kuvanje

U trci su bila dva kandidata, obojica na svoj način odbojkaške legende, kandidovali su se za upražnjeno mesto posle „patriotsko-političkog“ proterivanja sa te funkcije Nenada Golijanina. Za obojicu je dobro obaveštena čaršija tvrdila da imaju „onu“ podršku koja je u ovoj zemlji presudna, pre izbora se za čoveka vlasti više proglašavao ovaj što je izgubio, a posle, prirodno, onaj što je pobedio. Nije se čaršija mnogo bavila, ma nije se uopšte bavila šta to jedan i drugi nude u svojim programima, post festum, kandidat sa manjim brojem glasova pominjao je „neodbojkaške“ pritiske, onaj sa većim to je ocenio vrućom reakcijom.

U decembru u Srbiji su na programu još jedni izbori, u još jednom takmičarski uspešnom sportskom savezu, povlačenjem Dragana Đilasa i košarkaški svet je na redu da izabere ili dobije novog predsednika svoje organizacije. Rok za kandidovanje ističe za 10 dana, teoretski je moguće da bude najviše četiri kandidata, ali će ih po svemu sudeći biti najviše dva. Dobro obaveštena čaršija, „odavno“ tvrdi da će „ozbiljan“ biti samo jedan kandidat, te da je u pitanju doskorašnji predsednik Partizana Predrag Danilović. Čaršija, doduše, ne daje odgovor na pitanje kako će za tako nešto dobiti podršku iz tabora najljućeg rivala, čiji je uticaj na Savez već godinama dominantan. Ustvari, odgovara „ključnim“ argumentom da je sve „dogovoreno gde treba“.

Iako su izbori za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije predviđeni tek u februaru, rok za kandidovanje već je prošao i Izborna komisija je od tri prispele kandidature samo jednu prihvatila kao validnu, a druge dve odbacila zbog neispunjavanja osnovnih uslova. Prošao je samo Ivan Todorov, kome će se u narednom periodu proveriti i da li ispunjava i sve druge statutarne uslove za izbor, osim onih za kandidovanje, a ispunjava ih. Otpali su Mitar Mrkela i Božidar Maljković jer nisu imali podršku bar pet saveza, a otpali bi i onako jer ni one druge uslove ne ispunjavaju. Dobro obavešteni, ipak, tvrde da će prvi olimpijac Srbije biti Maljković, bez obzira što bi za tako nešto bila neophodna najgrublja proceduralna alhemija trajanja od bar nekoliko meseci. I to je, jelte, „sređeno“ s kim treba. I niko, jelte, u tome ne vidi ništa „neobično“.

U odbojci se potez kad tehničar ne digne loptu saigraču već je sam prosledi u protivničko polje naziva „kuvanjem“. U zemlji Srbije se, opšte je mesto, svi izbori, od onih za predsednika kućnog saveta pa naviše, najpre skrčkaju u nekoj parapolitičkoj kuhinji.