Mnogi su zaboravili – kad je onomad Kusturica dobio Zlatnu palmu, nije se obreo u Kanu da je lično primi pravdajući se da mora kod kuće da hobluje parket. Neki su to prihvatili sa razumevanjem, drugi su smatrali skandalom.
Klaudio Ranijeri nije sa ekipom gledao utakmicu Čelsi – Totenhem čiji je rezultat doneo nestvarnu, antologijsku i neponovljivu titulu šampiona njegovom Lesteru, uz obrazloženje da je morao u Rim jer je 96-godišnjoj majci Renati obećao da će je za njen rođendan izvesti na ručak. Skandal niko nije pomenuo, postupak je izazvao salve simpatija.
Čovek koji je do 35. godine igrao beka po ne baš renomiranim klubovima i nije ni po čemu bio poseban, koji za tri decenije trenerske karijere nije uzeo nijednu titulu šampiona, osvojivši Premijer ligu sa malim Lesterom ozbiljno se kandidovao da bude sportski lik godine u kojoj tek predstoje Olimpijske igre. Po prirodi valjda tih i nenametljiv, u karijeri je preživeo mnoga ponižavanja i uvrede od kolega i poslodavaca. Murinjo, koji ga je zamenio na klupi Čelsija, nazvao ga je gubitnikom, Roman Abramovič, vlasnik tog istog Čelsija, konstatovao je da ne postoji dovoljno dobar tim s kojim bi Ranijeri postao šampion, neposredno pre nego što je došao u Lester brutalno je oteran sa mesta selektora Grčke. Uz sve „komplimente“ kojim raspolažu tamošnji novinari. I onda – bum.
Sa ekipom kojoj niko nije predviđao više od grčevite borbe za opstanak u društvu milijardera Premijer lige, Ranijeri je iskoristio „položaj planeta“ koji se dešava verovatno jednom u 100 godina. Od igrača gladnih promocije sklopio je tim, što ove sezone nije uspelo nikom od bogatih i velikih koji su, svako iz svojih razloga, protraćili i milione i ugled. Ćutao je, radio i verovao. To je taj jednostavan recept za velike stvari koji uspeva samo kod onih koji ne vole da komplikuju.
U karijeri je vodio 16 klubova, samo sa Valensijom i Fiorentinom osvojio je po Kup. A bio je i u Atletiku, Napoliju, Juventusu, Romi, Interu, Monaku… Nezvanično, u njegovom ugovoru gazde su postavile brojne klauzule kako bi mogle da ga smene u slučaju neuspeha. Sumnjale su i one. Ranijeri je tražio samo jednu: da mu za svaku poziciju iznad 18. klub daje 100.000 funti, što mu je van bonusa za titulu koji nije bio ni predviđen, donelo milion i 700 hiljada. Pametno, bez sumnje.
– Ostajem u Lesteru. Ovo se ne može ponoviti, trudićemo se da sledeće sezone budemo među prvih deset – ostao je sebi svojstven i u slavlju 65-godišnji Rimljanin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.