Loženje

Publika je u poslednje vreme pre pandemije, godinama i decenijama rekli bismo, bila u prvom planu. Pre igre, rezultata, „praznika fudbala“, pažnju su privlačili huliganski sukobi koji su se sa stadiona prelili ne samo na okolne ulice, već i na autoputeve, ali i gradove u unutrašnjosti.

Sada je drugačije, fudbala doduše i dalje nema previše, ali nema ni razbijenih glava, požara i eksplozija zakonom zabranjenih koji, po mnogim kolegama, čine „spektakularnu atmosferu“. Ali ne bi Srbija i srpski fudbal bili tako posebni do ludila da i toj pandemiji nije doskočeno na originalan način. Bez navijača na tribinama, ali sa „navijačima“ u ložama, ako nema pevanja ima vređanja, ako ne gore na stadionu, baklje su zapaljene ispred. I klubovi „čisti“ i huligani na broju.

Uloga loža u srpskoj protiv pandemijskoj navijačkoj revoluciji verovatno neće biti predmet istraživanja domaćeg pravosuđa, ni onog državnog, ni onog fudbalskog. Sve je to ovde postalo „normalno“, i pevanje, i pucanje, i vređanje, i da pogrešni ljudi uglavnom sede na pogrešnim mestima. Zašto bi u srpskom fudbalu bilo drugačije, kad se u njemu dešavaju sve moguće loše stvari. I još neke.

Na prethodnom „derbiju“ u kome je Partizan bio domaćin, u loži se našao Veljko Belivuk, predstavnici Zvezde su se posle utakmice opravdano žalili na njegovo prisustvo, a domaći to opravdali da je on tu bio kao „predstavnik navijača“ i kao član Skupštine kluba. Na nekom još prethodnijem, čelnici Partizana su se žalili da su ih u loži stadiona Zvezde maltretirali navijači, pretili im i vređali ih, a nisu imali zaštitu svojih domaćina. Na ovom najnovijem opet se za ložu tražila „karta više“, bila je dupke puna verovatno opet članovima Skupštine, a veća loža, više i predstavnika. A onda se u relativnoj tišini, jer navijači zbog epidemioloških mera nisu bili na tribinama nego odmah ispred gde je rizik od zaraze valjda neuporedivo manji, čulo kako ti „zvaničnici“ vređaju golmana gostujućeg kluba. Iz više grla, uporno, a na meti je bio i trener Partizana.

Nikom dlaka s glave nije falila, verbalno nasilje se u Srbiji smatra prihvatljivim, i u narednih mesec dana će se te dve ekipe možda sastati u Kupu pa će se sve biti isto, ili isto ali suprotno. Kao tolerisana kompenzacija za krš, lom i paljevinu na stadionima i po ulicama. U Srbiji je to dozvoljeno, ili nije kažnjivo.

Pre nešto manje od dva meseca Zvezda je dočekala Milan u šesnaestini finala Lige Evrope. Bez publike na tribinama, ali sa dupke punom ložom. Neko je vređao Zlatana Ibrahimovića, UEFA je zbog toga pokrenula postupak i Zvezdu čeka verovatno novčana kazna. Ime počinioca i danas je tajna, iako je klub bučno najavio postupak protiv njima vrlo poznatog lica.

Loženje je u Srbiji sada valjda nova reč za „navijanje“. Kod drugih je to zabranjeno. I neprevodivo.