Patos! To je u jednoj reči najadekvatniji opis emotivnih raspoloženja u Srba, bila ona pozitivna ili negativna. Nevidljiva! Takva je linija između dizanja u božanstva i euforije, do valjanja po blatu i depresije, duboke depresije.
Ludogorec! U bukvalnom prevodu subjekat iz naslova, jedna je reč koja je ove sedmice sažela svu jad i bedu srpskog klupskog fudbala, kao što je to pre 15 dana učinila reč Zaglebje. U domaćem loptanju godinama je stanje manje-više isto, jednom rečju – katastrofalno. Pa zašto onda po ko zna koji put trošiti reči i pisati ono što je svima poznato?
Možda pre svega zato što ovde odavno ne važi da se samo budala dva puta sapliće o isti kamen, ili su budale baš preovladale. Svakog leta se dešava isto: dovode se „pojačanja“, talambasa se i talasa iz sve snage u čemu naš esnaf koji to i nije svesrdno pomaže, do nebesa se pumpaju nerealna očekivanja, spinuje se iz sve snage da bi se zatrpala turobna svakodnevica i milioni marifetluka vlastodržaca svih fela pa i ovih fudbalskih. I onda odmah ili ubrzo: tras o ledinu. A onda dogodine isto, fudbalski plebs zeva u nebo po kome su opet iscrtani brda i doline, a onaj kamen, na istom mestu, proizvede isti efekat.
Partizan se obrukao ispavši od Zaglebja, prosečne siledžijske ekipe, kojoj nije uspeo tri i po sata gol da da. Spletom okolnosti da je u poslednjoj deceniji imao često neke pojedince iz svoje škole koji su tu i tamo pravili razliku, crno-beli su se po Evropi još i izigrali. Splet okolnosti kažemo, sistema nikad nije bilo, na oba dela Topčiderskog brda „poslovalo“ se po sličnim principima, crno-beli su imali nešto kvalitetniju robu, pa je posle prodaje i bezbroj ugrađivanja ponešto ostalo i klubu. Bilo kakve koncepcije, o strategiji razvoja da i ne govorimo, nit je bilo, nit „grupa građana“ o tome uopšte razmišlja.
O svakovrsnom propadanju evropskog i „svetskog“ prvaka zna se manje-više sve, a suštinski – ništa. Niko naime nikad za to nije odgovarao, a u rukovođenju klubom koji i nema upravu, ništa se suštinski nije promenilo. Najavljeni kambek u evro-priču posle decenije odsustva žestoko se ugruvao protiv realno jačeg Ludogoreca, a verovatno će otići u paramparčad posle „last minute“ šanse za Ligu Evrope. Kriv će opet biti neki „Pedro“, ili kolonija stranaca koji ipak nisu Sirijci i koje je u Zvezdu neko doveo, a nisu sami zabasali.
Do dogodine kad će neka nova, jedna reč, razočarati fudbalske navijače koji će opet verovati da Deda mraz postoji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
