Srbi većinski skoro isto reaguju na komediju i tragediju. Sve je ovde drama, jelte, pa se i u slavlju i u tugi ponašamo skoro isto, neumereno u oba slučaja. Sa ne tako retkim i pevanjem i pucanjem.
U sportu se to vidi nekako najdrastičnije, kad je u pitanju košarka koja je decenijama ovde apaurin za naciju pritisnutu svim mukama sveta, pa i još nekim, a posebno frustriranu hroničnim „tragedijama“ u nacionalnom mezimčetu fudbala, tu smo posebno osetljivi. Slogani „Evropska noćna mora“ i „Zemlja košarke“, ma ko ih je smislio, ovde su odvajkada prihvaćeni oberučke. I tu je taj mali korak, ta „silazna putanja“ od dizanja u zvezde do valjanja po blatu, svetlosno ubrzana.
Stvorena je fama oko odlaska Srbije na ovaj Mundobasket, očekivanja javnosti su bila po običaju plafonska, a sami akteri su, za razliku od demagogije u nekim drugim sportovima, uvek prihvatali postavljanje najviših ciljeva. I onda se desila eliminacija, startni pucanj za uobičajeni prelazak iz euforije u depresiju.
S obzirom da kod košarkaša nikad nije bilo sumnje u postavljene ciljeve, ispadanja u polufinalu je defakto neuspeh. I potpuno je legitimno i normalno da i selektor, i igrači, i sama igra budu meta analiza i kritike, i stručne, i „ja mislim“ javnosti. Potpuno je OK tražiti uzroke za nedostatke u igri, komentarisati odluke sa klupe ili na parketu, i selektor, i igrači moraju da budu svesni da su na „javnom“ poslu i da su pritisak u tom smislu, i kritika naravno, nešto prirodno, normalno, na kraju krajeva i korisno. Kritika, kažemo.
Što naravno ne važi za ono što se kolokvijalno zove pljuvanje. U šta spada podmetanje noge, seirenje, ponižavanje i vređanje. Pa selektor Đorđević nema pojma, on jeste motivator ali ne i trener, a čovek na pet takmičenja osvoji tri srebra, jedno četvrto i (verovatno) jedno peto mesto. Pa je sujetan i klupski pristrasan, što su pogani eufemizmi za nekog ko ima svoje principe, ispravne ili ne, i što iz decenijskog iskustva i kao igrač, i kao trener, zna značaj „hemije“ i opasnost njenog narušavanja. I igrači su od megazvezda preko noći svrstani u „prosek“, bili trojke, četvorke ili petice, redom su podobijali kečeve. I vrhunac svega: iz „kuloara“ su se pojavile priče o fizičkim sukobima u svlačionici, „ekskluzivci“ se nisu složili ko se tu sa kim pobio, ali su „saznali“ da je tuče bilo.
Često je tumačenje da smo takvi „bogom dani“, da je to stvar mentaliteta, i kad se ljubi, i kad se puca. Tačnije je da je to posledica mentOliteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
