U samo nekoliko dana Srbija se vascela, a i svi sunarodnici rasejani po planeti ponosila, divila ali i u prsa busala zbog dvojice sportista koji su dobili „zvanične potvrde“ da vladaju svetom.
Nikola Jokić proglašen je za najkorisnijeg igrača sezone u NBA ligi, Novak Đoković koji već 325 nedelja jaše na čelu ATP karavana osvojio je Rolan Garos i to preko „kralja šljake i Pariza“ Rafe Nadala.
Malo li je da se dokaže ono što naravno znamo, da smo najbolji na svetu.
Nema ničeg lošeg, niti nenormalnog u „prisvajanju“ nečijeg uspeha, posebno kad vam je taj neko blizak, ili eto, sunarodnik.
Ume to da ima i neka posredna lekovita svojstva, da smanjuje sopstvene frustracije, pa čak i neke komplekse zbog neostvarenosti ili neuspeha.
Najkraće, možda nije pravilno reći da je normalno da kao Srbin navijaš za Jokića ili Đokovića, pravilnije je- očekivano je- velika je stvar za jednu tako malu zemlju da je matica nekih ljudi koji u sportu predstavljaju svetski vrh.
Nepotrebno je trošiti cifre koliko ljudi u Americi se bavi košarkom i pokušava da dođe do NBA, plus svi oni sa drugih kontinenata kojima je to cilj, a koliko ih trenutno ima u najjačoj ligi na svetu.
I onda se pojavi neki momak iz Sombora, koji se putevima kojih nema na „gugl mapama“ pojavi na samom vrhu.
Slično je i sa tenisom, i po brojnosti konkurencije, s tim što za razliku od košarke taj sport nema „tradiciju“ u Srbiji, i u startu i sve do „prvih 100“ je mnogo skuplji i većina ne može da ga priušti.
Litice su još strmije, a prvi usponi još teži.
Između puta do vrha Jokića i Đokovića skoro da nema nikakvih sličnosti.
Osim neupitnog talenta, rad, upornost i sreća takođe nisu kod obojice ravnomerno raspoređeni, te je ono što im je zajedničko da su svetski vrh, i da su iz Srbije.
Te da su verovatno svesni ili bi to morali da budu, da je na ovom podneblju između dizanja u nebesa i valjanja po blatu samo jedan korak, da su „merači patriotizma“ i „detektori izdajnika“ ovde uvek u pripravnosti i da u jednom trenu od obožavanih mogu postati omalovažavani.
Prošao je Đoković to svaki put kad je bio u rezultatskoj krizi, svašta mu je pominjano a najviše što porez plaća u Monte Karlu, Jokić je obično bio na udaru kad je zbog ugovora preskakao igranje u reprezentaciji, ali i profi novinare zbog iskustava sa onim drugim.
Samo dok su svetski, oni su i naši.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.