Zašto „navijači“ (ne)podržavaju Vučića ili studente i zašto je to uopšte važno?

Sportisti sadašnji i bivši u poslednje vreme se mnogo češće regrutuju sa obe strane, ali nekako više interesovanja ovih dana izazivaju „prebrojavanja“ čiji navijači podržavaju Vučića, a čiji studente. Običnom svetu dosta toga u ovoj priči nije jasno, mnogima čak ni „prapitanje“- zašto je to uopšte važno?

Navijači su, ajde da kao definišemo, pristalice nekog kluba, čiji je to lični izbor, za „svoje pare“ i u svom slobodnom vremenu.

Bez navodnika ostaju sve do trenutka dok ne naprave neki prestup ili krivično delo, fizički ili bilo kako ugroze druge oko sebe.

„Navijači“ potpadaju pod navodnike kad postaju huligani, profesionalci na tribinama, koji od seta klupskih privilegija mogu bogami i lepo da žive, najkraće rečeno, profesija navijač, bez ugovora o radu.

„Novina“ u Srbiji barem deset godina je da uz onaj „klupski paket“ ide i državni dodatak, da li u vidu poslova koje dobijaju „navijačke firme“, oslobađanju terena za nelegalne poslove dilovanja i legalne „obezbeđivanja“. Mnogo je primera bilo i da su bili nosioci policijskih znački, što se obično otkrivalo naknadno, kad ljubav iz interesa pukne.

Dakle, postoje „obični“ navijači, profi vole da ih „pežorativno“ zovu simpatizeri, oni vole svoj klub, zavisno od materijalnih i „geografskih“ faktora idu na utakmice kad mogu, vesele se i tuguju, skandiraju i zvižde na svoj račun. Nikad Aleksandar Vučić nije otkrio izvor istraživanja na osnovu kojeg je jednom izjavio da za Zvezdu navija 52, a za Partizan 39 odsto građana Srbije (vrv bez Kosova), opravdavajući sa tih 91 odsto gomilu para koje država trpa u klubove tih boja.

Bilo tako ili ne, sigurno više od 90 odsto te cifre otpada na ove obične, ostatak su uglavnom dalji ešaloni do trećeg i drugog ovih „vatrenih“, i nekoliko desetina „vođa“ i u smislu ugleda na tribinama i platnog razreda. Priča nije ista na obe strane, crveno-beli imaju mnogo čvršću organizacionu strukturu, ovi drugi su dva puta državno razbijani iznutra, najpre ubacivanjem Belivuka i družine, a zatim sklanjanjem istih uz posipanje pepelom „države“.

Priča je na dve strane još drastičnije različita s obzirom na rezultate u AV eri. Fudbalski i košarkaški klub Crvena zvezda su u tom periodu ostvarili potpunu dominaciju, kad je na čelo države došao veliki navijač crveno-belih, čuj navijač nekad čak i huligan, sve se preokrenulo. Veliki broj navijača svih „vrsta“, svestan je uticaja Vučića na rezultate kluba i na tome mu je zahvalno.

S druge strane, na osnovu veoma osnovanih sumnji, skoro 100 odsto navijača Partizana svih fela, smatra da je Vučić učinio sve da upropasti baš FK i KK Partizan, u prvom slučaju dovođenjem uprave koja bi i balkon pokvarila i ubacivanjem janičara na vrh tribine.

U drugom klubu, prinudno je oterao Duška Vujoševića, stožera prethodne crno-bele dominacije. Konsenzus, reklo bi se, i jedni i drugi se slažu oko Vučićeve uloge, s tim da je on kasnije cinculirao, davao pare na obe strane, ali je sve držao pod kontrolom. Ipak, konsenzusa nije bilo. Konsenzusa nema ni sada. Čak ni među ljubiteljima istih boja.

„Vučiću pederu“ prvi put se čulo na utakmici FK Partizan, ali sa istočne tribine, gde se obično smeštaju „izbeglice“ ili „migranti“ sa oficijelno najvatrenijeg juga. U par navrata je baš zagrmelo i iznenadilo tonce na direktnim prenosima, ali je onda organizovana akcija da oni žešći momci sa juga prepešače na istok da bi disciplinovali „jeretike“. Vređanje Vučića, dakle, bilo je od „juga“ zabranjeno. Ali rupa na čamcu je bila prevelika za palac, skandiranje se nastavljalo, pa i na košarci.

Mnoge opozicione face iz javnog života već mesecima hvale „grobare“ zbog grmljavine pomenutog slogana u Areni, a mečeve u Evroligi prenosi Sport Klub koji reglere ne spušta. Ali nije to baš tako. Nema ni tu konsenzusa.

Ko je jednom bio uživo prisutan, video je i čuo da baš ti „najverniji“ u skandiranju većinski ne učestvuju, da se čak dešava da pokušavaju drugim skandiranjem da pokriju većinu, a na početku vakta bilo je i pretnji neposlušnima. Na utakmici Partizan- Fenerbahče pojavio se transparent na kom je pisalo „Studenti in, Vučić out“ uz simbole krvavih ruku. Vrlo brzo je reagovalo obezbeđenje, prišli su momku sa transparentom i nakon kraće rasprave ga izveli iz dvorane.

„Grobari jug“ osetili su nešto pre toga potrebu da u zvaničnom saopštenju naglase svoje nadstranačje i neutralnost. Te da se „ne bave“ politikom.

S druge strane, piramida je obrnuta. Vređanje Vučića je zabranjeno, nisu se čuli čak ni pokušaji izleta grupica navijača, a znalo bi se za to u doba društvenih mreža. „Delije Sever“ inače nisu apolitične, gotovo na svim utakmicama ima skandiranja vezanih za Kosovo. Na košarkaškoj utakmici Evrolige sa Žalgirisom u Beogradu razvijen je transparent sa porukom- „Državo, zaustavi iseljavanje Srba sa Kosova!“.

Poruku bi sigurno potpisala većina građana, verovatno i skoro sve stranke. NJena težina nije u tome šta se traži, nego kome je upućena. Ako je negde država jedan čovek, i ako neko „može“ da zaustavi iseljavanje, to je Vučić, ali se navijači njemu ne obraćaju. I ne prozivaju ga za nebrojeno državnih prerogativa ustupljenih vlastima na Kosovu, veliki broj hapšenja Srba…

Vučić se u retorici i grafici Delije Sever nije ni jednom pojavio u negativnom kontekstu za sve ove godine vlasti. Otuda nije čudno da su u samo tri dana nakon što se na utakmici košarkaša Crvene zvezde na tribinama pojavio transparent sa krvavom rukom, te drugi sa natpisom ubice, Delije objavile dva saopštenja. Suština je da neće dozvoliti da im se išta politički podmeće, da će oni podržati koga hoće i kad hoće, i da se neće ponoviti da ih ponovo izmanipulišu (kao 5. oktobra, ispostaviće se kasnije u saopštenju).

Posle pobede u večitom derbiju protiv Partizana, navijači Crvene zvezde su onako horski i glasno vređali Aleksandra Vučića, po prvi put. Vredi naglasiti da grupa Delije Sever bojkotuje to takmičenje već godinama i uglavnom ne dolaze na mečeve ABA lige, dakle sve se dešavalo u odsustvu vođa. Očigledno da ni navijači crveno-belih ne misle isto, strah od odmazde je bio kočnica, ali i „zainat“ je baš srpski specijalitet.

I čija je sad podrška, ili barem ćutanje bitnije Vučiću. Oni „navijači“ su i dalje hladno političko oružje, zaduženo za najprljavije stranačke poslove. Specijalisti za ulične potrebe, već su mnogo puta korišćeni u razbijanju demonstracija kao parapolicijske snage i privatne paravojske. I Vučić zna da ih može držati pod kontrolom, uostalom, za njegovog vakta nijedna Parada Ponosa nije imala nijedan problem, a pre je bila trn u oku baš „navijača“.

Problem Vučića su navijači, onih više od 90 odsto od onih 91 odsto. Koji su verovatno većinom za studente, ili će to ubrzo da budu, jasna je njemu ta jednosmerna ulica. Još jedna koja se sliva na već pretrpanu Slaviju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.