Foto FoNet Ljiljana Stojanović„Kao da sam u Engleskoj, ovo je srpski Old Traford“, izgovorio je više nego ponosno i više nego samozadovoljno, kako to on ume, Aleksandar Vučić prilikom obilaska novog stadiona u Leskovcu. Možda je to bila analogija na ono da je Leskovac srpski Mančester, kao sedište tekstilne industrije, možda je bilo i tek onako jer predsednik mnoge stvari i mnoge brojke kaže tek onako. Ali je u subotu uveče na utakmici Srbija-Švajcarska, ta rečenica zazvučala kao „zaebancija“.
Puleni Dragana Stojkovića konačno su pobedili, konačno su pobedili i Švajcarsku koja nas je izrezilila na dva mundijala, ali „ono“ na čemu se utakmica igrala potpuno paušalno neki nazivaju „livada“, a drugi malo više osnovano „njiva“. Koji god termin da upotrebite značenje bi se svelo da je to površina sa moguće nekim namenama, ali nikako i da se na njoj igra profesionalni fudbal. U međunarodnoj konkurenciji, plus.
U Leskovcu nije tog dana pala kiša, nije ni pre toga, nije teren uneredila nikakva viša sila, travnjak je jednostavno upropašćen „ljudskom greškom“. E sad, da li je „grešeno“ kad je postavljan, u podlozi, drenaži ili ko zna čemu jer ga je postavljao neko ko ne zna, a on je postavljen tu iz drugih razloga. Ili je bag u naknadnom održavanju koje takođe ima svoje zahteve, pravila i cenu.
Kakogod, stadion otvoren 24. avgusta prošle godine, kad pogledate teren, mnogo više liči na „Hasino strnjište“, nego na „Old Traford“ pa makar i srpski.
„Hasino strnjište“ je inače kovanica koju sam sa svojim okruženjem koristio devedesetih godina prošlog veka dok sam odlazio na stadione, i služila je da opiše baš te terene „idealne za igru“ kojima Srbija nije oskudevala.
S tim da poreklo, i geografsko i svako gosn. Hase, pa i uzrečice niko tačno ne zna. Ali da na njemu trave ima tu i tamo, da lopta ide svojom a ne zadatom putanjom, da su velike šanse da se povredite ili razbijete, to je nesumnjivo.
Srbija je izgradila tri mala a „moderna“ stadiona, koji, kako tvrde i fudbalski i državni zvaničnici, ispunjavaju sve zahteve UEFA za međunarodne mečeve. U Leskovcu se igralo sa Bugarskom onomad u kvalifikacijama za Evro, ali je tad podloga valjda bila još nova, i nisu brigu o njoj preuzeli „stručnjaci“.
„Propusti poput ovog sa terenom u Leskovcu, jasan su pokazatelj zatečenog javašluka i neodgovornosti. Nije država gradila stadione i terene da bi ih neko neodgovorno koristio. Oni su vrednost za buduća vremena i tako ćemo se prema njima odnositi“, istakao je posle meča novi generalni sekretar Branko Radujko na sajtu FSS, u maniru da su valjda i ovde „žuti“ krivi i što trava nije zelena.
I ostala dva „bisera“ nisu zdravstveno baš najbolje. Iako je zvanično otvoren novembra 2023. godine, stadion u Zaječaru koji su građani Srbije platili 24 miliona evra, još uvek čeka „priznanje“.
Problem su, nezvanično, telekomunikacije, a čaršija pominje još mnogo toga što ne valja. Stadion u Loznici (32 milona evra) ima problema sa upotrebnom dozvolom, i tu je „mogućih“ razloga bezbroj, od pucanja vodovodnih cevi što je izazvalo enormnu štetu, preko problema sa električnim instalacijama, do bakterija koje su pojele travnati „tepih“.
Odranije se zna da je problem sa UEFA što su betonske tribine preblizu igralištu i što pomoćni teren nije povezan sa glavnim već odvojen malom ulicom. Sitnice. Očigledno nerešive za preduzeće FSS stadioni d.o.o, koje je država formirala da se „ovakve stvari“ ne bi dešavale.
Tri terena, nigde trave nema. Tri stadiončića, sto problemčića. Kako li će sve to tek izgledati na još uvek „neutemeljenom“ ali najavljenom kao grandioznom nacionalnom stadionu?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
