Nedodirljivi

Ono što je „slično“ sa, u ovom slučaju, upravom fudbalskog kluba Partizan je samo naziv, s tim što su Nes i društvo nedodirljivi u smislu potkupljivanja, a Vučelić i društvo u smislu smenjivanja.

Zaista, šta u ovoj dugogodišnjoj tužnoj priči o FK Partizan, sa nekoliko epizoda da se suze zaustave jer ni antičke tragedije nisu tragične baš u svakom redu, još treba da se desi da bi aktuelno rukovodstvo u napadu samokritike i ljubavi prema klubu rešilo da se povuče.

Svi rezultatski promašaji, trofeji kao nedostižni cilj, trošenje trenera i klupskih legendi, teranje publike sa stadiona koji je devastiran do nebezbednosti, „mutna“ poslovna politika, čudni transferi, rasprodaja dece koja su mogla postati igrači, samim tim i skuplji… I uz sve to, gajenje u nedrima nekih čudnih „gostujućih“ navijača koji u međuvremenu nasrastu u nešto monstruozno što se zove „grupa Velje Belivuka“, ustupanje prostorija kluba za „sumnjive“ aktivnosti i „magacine“ za robu… Ne, ništa ne bi nateralo dvojac Vučelić-Vazura sa prikolicama da se pomere odatle gde su, ni da Partizan završi ovu sezonu na petom mestu, ni da se čak ne plasira u evropska takmičenja, ni da ga UEFA suspenduje zbog dugovanja igračima… Ma ni da ispadne iz Lige.

Oni jednostavno nisu tu zbog Partizana, pa nema razloga da zbog istog i odu. Oni će biti tu dok rade šta im se kaže ili sve dok pritisak onih kojih se status i rezultati kluba zaista tiču, dakle navijači (a ne huligani) ne postane takav da se oseti na „rejtinzima“ što je u ovoj u zemlji presudni faktor za političke odluke.

Vrhušku FK Partizan, kao uostalom vrhuške svih klubova u paradržvanom vlasništvu, može smeniti samo onaj koji ih je tu i postavio, kad misli da treba, ili da su počeli da smetaju.

Poznato je da je sistem „biranja“ rukovodstva u sportskim savezima i klubovima u nas „obrnuto proporcionalan“- oni koji treba da budu izabrani najpre izaberu u „skupštine“ one koji će za njih glasati. I dizati ruke kroz mandate, koliko god treba i šta god da ih se pita.

Glupo je dakle očekivati da bi neka vanredna skupština FK bila zakazana i na njoj izglasano nepoverenje rukovodstvu, kad su ti koji sede u toj skupštini tu, jer su ovi sa vrha tako odlučili. I mogu da ne budu tu, sa svim sitnijim i krupnijim privilegijama, ako se vrhuški zamere.

Dakle, upravu kluba u raspadanju može smeniti samo državni vrh. Tako što će im „savetovati“ da se povuku u trenutku kad budu imali adekvatnu „zamenu“, ili takođe „savetovati“ ovim glasačima da se volšebno predomisle.

Nije ovde bitno za koga navija taj koji odlučuje. Već što mu se sve ovo može.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.