Nenad Bjeković: "Đavo" s tompusom

Nije bilo tako davno kad je na Jutjubu bio hit snimak sa svadbe gde Bjeković diže celu kafanu na noge sa pesmom „Da volim crno-bele…“. Neki su to tad proglasili ljubavlju, neki „bolešću“.

Davno je to bilo kad je ušao u fudbalsku istoriju. Ne znači ništa novim generacijama godina, bilo je to u doba SFRJ, u doba jake fudbalske lige, možda i među prvih pet u Evropi. Igralo se poslednje kolo domaćeg prvenstva, Partizan je gostovao Olimpiji u Ljubljani. I onda – zvanično u 93. minutu, a po pošalicama navijača Zvezde i svih ostalih tadašnjih prvoligaša „98.“, Bjeković je postigao gol koji je Partizanu doneo titulu.

Pričalo se tad tajno o nameštaljci, ali bilo je drugo vreme, Tito je bio živ i zdrav i nije se baš svašta dešavalo u fudbalu kao danas. Pa ko bi namestio u ko zna kom minutu, namešta se ranije, naravno. Bjeković je kasnije otišao u Francusku, imao tamo vrlo lepu karijeru, omogućio sebi da igrajući za Nicu, i to odlično, priušti sebi i život na Azurnoj obali. Imao je i dobre pasaže u reprezentaciji, od svih golova u „plavom“ dresu najdraži mu je sigurno onaj protiv Brazila u Belo Horizonteu. Kao igrač dobio je nadimak „đavo“, zbog snalaženja pred golom protivnika. Postao je kasnije, trener, bio i u Partizanu u par navrata, nije bio bez uspeha, ali nije zablistao. Svoje zlatno doba u klubu proživeo je kao sportski direktor kluba, u tandemu sa Žarkom Zečevićem, koji je bio generalni sekretar. U tom duetu bio je onaj koji se bavi fudbalskim delom posla, dovođenjem igrača, trenera, s druge strane, finansijama se bavio „košarkaš“ Zečević. Isto kao u onoj najuspešnijoj Zvezdi Džajić i Cvetković. Došle su krize, rezultata pre svega, navijači su tražili da pomenuti dvojac ode iz kluba, što su oni, doduše jedan po jedan i učinili.

Pričalo se tad da Bjeković pati za mestom u Partizanu. Da čeka neku novu svoju šansu i da je ta želja toliko velika da potire sve razloge koji bi joj na putu stajali. Bjeković je, pred ove po svemu tabloidne izbore u Partizanu, izabran da bude kandidat „opozicije“, da stane nasuprot svog protivkandidata Ćurkovića i svog partnera Zečevića, koji je sa njim u timu.

Nemoguće da on ne zna da s njim manipuliše jedna grupacija iz vladajuće stranke, tvrde oni koji ga vole, a ne podržavaju. Nema tu nikakve politike, stav je onih koji ga podržavaju a vole uglavnom samo sebe.