Niko Nije Nadležan

Poniženje koje su progutali fudbaleri i košarkaši Partizana ovog vikenda tako što su nošenjem majica sa likom „vođe navijača“ par dana pre ubijenog u obračunu koji je bio sve više nego „navijački“, nije prvi slučaj te vrste, mogli bi da se zakunemo, ni poslednji. Gutali su fudbaleri Partizana ali i Zvezde i ranije baš svašta od svojih „navijača“, samo „crni“ vikend JSD Partizan ipak je bio po nekoliko stvari poseban, i još „crnji“. Do sada najcrnji, ali, kako stvari stoje, ni to neće biti zadugo.

Poseban je, a i posebno opasan, pre svega „zavet ćutanja“. Lica fudbalera i košarkaša nedvosmisleno su pokazivala da im je, u najmanju ruku, neprijatno. Još su eksplicitniji bili izrazi lica pri odgovaranju na pitanja novinara ko im je te majice doneo, ili, još direktnije, ko im je rekao da ih obuku i u njima istrče na teren. Tu je strah nadvladao nelagodu, ostavljeni da brane neodbranjivo, oni su davali nemušte, naivne i nemoguće odgovore. Sve i da nisu videli ko je majice doneo, dobro znaju ko im je rekao da ih obuku, ali je njihovo ćutanje razumljivo. Oni znaju s kim imaju posla, i znaju da ih niko u toj stvari ne bi zaštitio. Slično važi i za trenere. Zvaničnici klubova, bez čijeg se znanja nisu mogli desiti ni pomenuti događaji, niti čitulja poginulom potpisana od JSD i FK Partizan, a ni minut ćutanja pred početak košarkaške utakmice, ni direktno, ni preko portparola, ni preko „svojih“ novinara, definitivno su odlučili da se baš ćutanjem brane. Proći će buka nekoliko dana, sve će da se slegne, „zaseri pa zatrpaj“ kao krilatica srpskog fudbala još jednom će se pokazati kao uspešna, sigurno smatraju.

Bez obzira što je i premijer u nekim izjavama priznao nemoć u borbi protiv huliganizma, i što i on i ministar mu policije ovih dana najavljuju žestoku borbu protiv „uvozne“ mafije kao da smo domaću već razmontirali, čini se da su na čitavu ujdurmu sa NN licima i NNN situacijom iz naslova, hrabro i ponosno reagovali samo „obični“ navijači, neki od njih sa malom decom, koji su glasno iskazali protest zbog minuta ćutanja koga nije smelo da bude. I napustivši halu neposredno nakon što su saborci ubijenog pokušali da se sa njima fizički obračunaju.

Na tribinama za običan, normalan svet, očigledno više nema mesta.