Novaka Đokovića je teško ne voleti. Zbog svega što je postigao na terenu, ali i zbog toga kako je postigao, kako se ponaša na terenu i van njega. A nemoguće ga je ne ceniti, non-stop pomerajući granice svojih dostignuća, ostao je ljudski postojan i skroman.
Ali ne vole Đokovića svi ovde na isti način. Neki ga vole zato što je Srbin, neki drugi zato što često po belom svetu ističe svoje poreklo. Ima i onih koji posebno cene njegov odnos prema Kosovu i solidarnost koju pokazuje prema Srbima koji su tamo o(p)stali. Vole ga i od tenisa i sporta uopšte operisane domaćice, zato što je lepo vaspitan, pristojan i porodičan. A političari ga prosto obožavaju, srpski „ibermenš“ im uvek zgodno dođe za dnevnopolitičke patriotske paškvile.
I onda u ljubavi – vrhunac. Počela su poređenja Đokovića i Tesle. U trenutku kad SPC ponovo prebira po Teslinim posmrtnim ostacima, a da nikad i nigde ne pominje da je on bio, makar agnostik, ako ne i ateista, a sve da nam ga ne bi „prisvojili“ Hrvati, i Novak se uzima u neku patriotsku zaštitu, od koga tačno, nije poznato.
Lepo je što su i Tesla i Đoković mnogo toga učinili da se i mnogi od nas osećaju ponosnim na njihova dostignuća. Ali samo dokle, do kog kamena… I Tesla, i Novak su self-mejd tvorevine, postali su to što jesu isključivo sebi zahvaljujući, nikome od nas, pa ni državi, ni crkvi ne duguju apsolutno ništa. A svi ostali, ako ništa a ono zbog trenutaka „ponosa“, njima duguju mnogo. Bilo bi doduše dovoljno i ono malo, da od njihove veličine i značaja ne prave „patos patriotske“ kampanje sa sve baštenskim patuljcima ili stolnjacima sa njihovim likom. Da prave od mrtvog Tesle i živog Novaka „toteme“, o kojima se ne da ni razmišljati, kojima se ništa ne sme dovesti u pitanje, a bilo kakva kritička misao je ravna izdaji na frontu.
Mnogi od čuvara lika i dela i Tesle i Novaka, o prvom do skora nisu znali ništa, ili su ga samo naslućivali kao još uvek Pupina, a Đokoviću su naturali na nos da plaća porez u Monaku, a ne u Srbiji. A danas se na nacionalne mišiće lansira teza o sličnostima između njih dvojice, od kojih je „najveća“ njihovo etničko poreklo. Koje nijedan, ni drugi nikad nisu dovodili u pitanje, ali su postali to što su postali samo zato što su i živeli, i radili kao građani sveta. I što su se u toj najjačoj „svetskoj“ konkurenciji i dokazali.
Takva pomoć njima nije potrebna, ne bi stigli gde su stigli da nisu znali da brinu sami o sebi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
