„I bogati plaču“, tako se, vrlo namerno, zvala meksička TV serija prikazivana u Srbiji početkom devedesetih u doba ratova i u predvečerje sveopšte, i materijalne, i duhovne bede.
„Namerno“, zato što su producenti istraživanjem zaključili da taj naslov privlači i čini srećnijom sirotinju koja je i glavni konzument takvih sadržaja. „Namerno“ i od domaće državne TV iz skoro istih razloga.
Baš ovih dana kad je običan svet ponovo uzeo kalkulatore u ruke zbog Nejmara, u javnost se probila priča kako eto, pare ne samo da pomeraju svet, već i – kvare. Sablažnjavanje, neverica i bes – otprilike su bile reakcije na činjenicu da brazilski fudbaler kod arapskih poslodavaca u Parizu zarađuje nešto više od četiri hiljade evra na sat, ali svaki sat, i kad šeta, i kad jede, i kad spava. Odmah potom pojavila se skoro neverovatna priča: Nejmarov saigrač u PSŽ-u Edinson Kavani navodno je odbio ponudu kluba da za milion evra ubuduće prepusti Nejmaru izvođenje penala. NJih dvojica su se, naime, pretprošlog vikenda na utakmici sa Lionom prilično žestoko otimali ko će šutnuti penal, na kraju je to učinio Kavani i promašio.
Isti izvor tvrdi da većina igrača PSŽ podržava Kavanija, a predsednik kluba Nase Al-Kelafi je navodno cele prošle sedmice pregovarao sa Kavanijem kako bi rešili problem koji je prilično pokvario atmosferu u ekipi, a posebno odnose između dva igrača koji su plaćeni više od 250 miliona evra. Za one koji bi rekli – u 100 evra da je ovo tačno, još podatak da je Nejmar, koji tu stotku „zaradi“ za minut i po, „zbog povrede“ propustio sledeću utakmicu koju je PSŽ odigrao vrlo loše i bez golova sa Monpeljeom.
U ovom francusko-arapskom rijalitiju, za razliku od latino sapunica, mnogo toga nije jasno. Svi koji drže da nešto znaju o fudbalu mislili su da trener određuje ko šutira penal, da se izvođač često menja posle promašaja, da to može biti i odluka trenutka u zavisnosti od procene sa klupe ko je u kakvom psihofizičkom stanju. Ovako izgleda kao da Kavani to ima u ugovoru, pa neće da proda, Nejmar bi baš tu igračku, a gazde koje on prve godine košta skoro 300 miliona dolara i ne bi baš da im se tolika investicija jedi. Nije jasno ni šta tu radi trener Unaj Emeri, valjda raspoređuje još po koji korner, slobodnjak ili aut, ako sve već nije rasprodato.
Ali je sasvim jasno da sve ovo nema nikakve veze sa sportom, pa ni fudbalom, posebno onim visoko profesionalnim. Pa u onih istih 100 evra možete da se kladite da će Kavani „popustiti“ pred sledećom ponudom, ali i da PSŽ u Evropi neće napraviti nikakav rezultat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
