Dilema „kokoška ili jaje“ prevedena na polje modernog profesionalnog sporta, fudbala možda prvenstveno, zvučala bi otprilike – „pare ili pamet“. Sa nikad do kraja razjašnjenim epilogom šta je tu od čega nastalo i ko je tu šta stvorio.
Ove sezone u Ligu šampiona UEFA, takmičenje koje je elitno i po kvalitetu ali i po zaradi koju donosi klubovima, plasirali su se i Maribor iz Slovenije i Karabag iz Azerbejdžana. Dva kluba čiji je ulazak u visoko društvo ocenjen kao iznenađenje, što zbog nerespektabilnih liga iz kojih dolaze, što zbog sastava koji ne znače ama baš ništa prosečnom fudbalskom konzumentu u Evropi. Između njih nema drugih sličnosti, Maribor je klub sa vrlo skromnim budžetom, ali već godinama dobro postavljenom sistemu, Karabagu pare uglavnom nisu problem, ali fali neka vrsta pobedničke „infrastrukture“. Putevi su im očigledno bili drugačiji, ali je dosegnut isti cilj. Uprošćeno, manje para traži više pameti i obrnuto.
Nijedan od ta dva kluba, naravno, ne može u Ligi šampiona više od ponekog otkinutog boda, ali je startna zarada od tog takmičenja već dovoljan podvig, u visini dva godišnja budžeta Maribora i skoro jednog Azerbejdžanaca. Ovim prvim da mogu mirno da nastave strateški kako su zacrtali, drugima da baštine iskustvo onih za koje je LŠ nešto sasvim uobičajeno. Dakle, moguće je da se takmiče klub koji je jednog igrača platio više od 200 miliona evra i klub čiji je to trodecenijski budžet, od vakta Platinija omogućeno je da šampioni treće i četvrtorazrednih nacionalnih prvenstava, takozvanom „putanjom prvaka“ stignu do elite bez prepreka iz najbogatijih liga. Mariboru je već treći put da je to uspeo, a da je u sva tri navrata postojala ista klupska logistika, isti ljudi bili su na nekim najvažnijim operativnim funkcijama. I postavljen je sistem da se kupuje strateški, prodaje planski, ciljevi postavljaju realno, i ne podleže se pritiscima javnosti i „navijača“. Zvuči tako jednostavno, ali i neostvarljivo za dva najveća srpska kluba koji, uzgred, imaju veći budžet od Maribora.
Na drugom kraju one bivše zajedničke države, „senzacija“ druge vrste je skopski Vardar. Skopljanci su napravili „čudo“ izbacivši Malme u drugom kolu kvalifikacija za LŠ, zastali su protiv Kopenhagena, ali su još jedan bum napravili savladavši u plej-ofu za Ligu Evrope na svom terenu slavni Fenerbahče sa 2:0. Revanš je igran sinoć, ali prošli- ne prošli, ostavili su bitan trag. Problem Skopljanaca je, pak, što je u pitanju baš „bum“, renesansa je posledica uloženog novca ruskog milijardera Sergeja Samsonenka, rukometni klub je sa istim resursima proletos postao prvak Evrope. Samsonenko može da ode kad hoće, a iza njega će ostati sve ono što je i zatekao. Dakle – ništa.
Nije, dakle, baš tačno ono da se „od Vardara pa do Triglava isto s… odigrava“. Makar kad je fudbal u pitanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
