Odakle im (naše) pare

Ovog puta su takav očajnički apel izgovarali navijači Partizana nakon dva „bomba“ transfera u Crvenu zvezdu, dolaska dva prvoklasna argentinska košarkaša, Luke Vildose i Fakunda Kampaca.

Uputili su oni organizovani sa nekog portala i pismo Mariniki Tepić, potpredsednici Stranke sloboda i pravde, valjda da istraži toliko arčenje državnog novca, podstaknuti njenim ranijim otkrivanjem marifetluka državnih preduzeća.

Više od godinu unazad navijači Zvezde sejali su žuč i bes po društvenim mrežama i forumima, i neki zvaničnici kluba su se tu i tamo tome pridruživali, a tema je bila dolazak u Partizan Kevina Pantera i Zeka Ledeja, obojice iz prebogatog Armanija iz Milana, od kojih je prvi pre toga bio u Zvezdi. Pa je nastavljeno letos kad su stigli Dante Egzum, Džejms Naneli i Janis Papapetru. Osnovno i suštinsko pitanje glasilo je i ovde – odakle im pare?

Bilo je ovakvih prepucavanja vazdan između navijača dva najpovlašćenija sportska društva, pre svega četiri „brendirana“ kluba, ali su ovi novi košarkaški transferi zapalili vatru kao nikad pre.

Prvo je Partizan bio „državni projekat“ zbog kupovina ali i pazarenja licence za Evroligu, a onda je posle dovođenja Nemanje Nedovića, argentinski superskupi dvojac podigao temperaturu usred decembra.

Ima tome tek nešto više od šest meseci kad su predsednik države i ministar finansija javno, što „grdili“ četiri velika kluba, tad posebno ova dva košarkaška za dugove i slično, što ishvalili sebe (državu) koliko su para izdvojili za jedne i druge. Navodno, slično.

Kad se malo prašina slegla, i iz jednog i iz drugog KK su se promaljale „informacije“ da su zahvalni državi, a stidljivo i da oni imaju i druge izvore prihoda, čiji se procenat menjao od prilike do prilike.

Ali ovoletnji a posebno ovi „zimski“ transferi prepumpali su ekspres lonac, i stepen mržnje što je jedino što su delila dva navijačka tabora dostigao je vrhunac. Dakle, odakle im pare, i da li su te pare naše?

Na to pitanje verovatno nikad nećemo dobiti definitivan odgovor, plate NBA zvezda, ili fudbalera Sitija ili Bajerna nisu poslovna tajna, ali u našim klubovima JESU, jer se štiti „privatnost“ igrača.

Dakle, i realni troškovi su tajna, pa stoga i „neralni“ prihodi koji ih pokrivaju. Država, kad joj dođe, ispovedi koliko daje, onako zvanično, a o onome „kapilarno“ preko prijateljskih donacija dragih preduzeća se ne govori. Ali čaršija se ne da ućutkati.

Vučić je pomagao Partizanu radi „ravnoteže“, ona skandiranja nisu prestajala, pa je odjednom pošizeo i „okrenuo ćurak“. I Zvezdi „kupio“ i Vildosu, i Kampaca, i „platio“ njihova dugovanja, i kupiće još. Čak i u Srbistanu sve ovo zajedno ne može biti skroz moguće, ali sva druga „opravdanja“ zvuče neverovatnije i gluplje.

Partizanu je novac donirala jedna poznata kompanija čije ime nećemo ovde pominjati, a ispominjali su je za sve pare baš navijači crno-belih. I prodata je neka zemlja u Vojvodini.

Argentince su Zvezdi kupili „zajedno“ Đoković i Dončić, tu i tamo „pripomogao“ je i Jokić. Cene koje su ovog puta objavili španski mediji naravno „nisu tačne“, kao ni to što su Argentinci pisali da je Vučić lično „zalegao“ za Kampaca.

Crvena zvezda i Partizan nisu privatni klubovi, već u nekom vidu divljeg javnog vlasništva. Odakle im onda pare, pa čak i da nisu naše.