Ogledalce

Kad je domaći fudbal u pitanju može se smatrati lepom vešću i da je pisalo samo ovo „napredovala“, ali se „lepši“ deo nalazi u nastavku. Posle dve pobede u kvalifikacijama, Srbija je na istoj rang listi, između ostalih, preskočila i Albaniju, i to tek onako „zveči“, kao terapija za „dronovanje“ i gubljenje bodova sa zelene trave za zelenim stolom. Nacionalno mezimče zvano fudbal, to je u velikoj meri o(p)stalo, bez obzira na sve nepodopštine i razočarenja koje je počinilo, tako je i mera uspeha fudbalera nešto što bi se u nekim drugim, „zamalo“ manje popularnim sportovima smatralo tragedijom.

Kako je vreme učinilo da nekoga, pa bila to i Albanija, ko na fudbalskoj mapi do pre desetak godina nije ni postojao, u današnje vreme moramo da „preskačemo“ i da to smatramo „slatkim“ uspehom? Šta se to desilo da danas glavna alibi frazetina za sve fudbalske brodolome, i klupske i reprezentativne, bude „svi igraju fudbal“, ili „oni više ulažu, a kod nas je kriza“? Fudbal je kao „sirotinjska“ zabava vazda bio i najmasovniji, po svojoj prirodi je i jednostavna igra (otud i masovnost), ali se kao i u svim drugim sportovima i tada znalo i sada zna ko drži visak, a ko meša malter. I kao u svim drugim sportovima, jedni rade pametnije i napreduju, drugi rade pogrešno i stagniraju. O ulaganjima ovde ne treba trošiti reči, i u Srbiji, kao uostalom i svud unaokolo, najveće pare se vrte u fudbalu, razlika je samo u tome kako se taj novac koristi, tamo gde se računa smo „zarada“ brzo se propada za razliku od onde gde se razmišlja i o investicijama. Problem u srpskom fudbalu, dakle, nije ni u rasprostranjenosti te igre u svetu, niti u vazda zloupotrebljenoj besparici. Pogađate: u pitanju je ljudski faktor, u sistemski postavljenom javašluku, burazerstvu i privatluku.

Skoro svi koji igraju za reprezentaciju leba zarađuju po belosvetskim, tačnije evropskim klubovima, i tamo se na poslu ponašaju po tamošnjim pravilima, a ovde kod kuće, po „domaćim“. Nisu oni manje patriote od drugih naših sportista, nisu ni od svojih kolega koji su održali „kult“ reprezentacije kao recimo Hrvati i Albanci. Nisu sigurno ni manje kvalitetni od sve te 42 ekipe koje su ispred njih na listi.

Prošlo je vreme kad se najbolji fudbal igrao u „najpropalijim“ državama. U moderno doba, fudbal kao nusprodukt, postaje ogledalce koje ne prećutkuje gde smo, i šta smo.