OKSovo

Vest koja se provukla pa mnogima i promakla glasi da je predsednik OKS Božidar Maljković upoznao članove IO da je predsednik (u saopštenju je „P“ veliko) Republike Srbije Aleksandar Vučić u pismu pozvao OKS da uzme učešće u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji. Što je Izvršni odbor jednoglasno prihvatio i najavio da će u koordinaciji sa nadležnim službama Vlade Republike Srbije biti organizovan okrugli sto na ovu temu.

Tip felera dakle nema, ali je u ovoj priči mnogo toga felerično. Šta to Olimpijski komitet ima uopšte da se uvlači u dnevnopolitičku priču sa istorijskim posledicama, čak i da je kompletna kampanja o „javnoj raspravi“ čisto marketinška, mada je i dalje tajna kako je sve to zamišljeno, to sa sportom uopšte pa i olimpijskim nema dodirnih tačaka. Sve i da nekom na političkom vrhu treba podrška i od sportista za sve što će morati da uradi, dakle od „najboljeg što imamo“, to je protiv pravila MOK kao krovne organizacije, ali i OKS. Možete li zamisliti kako će izgledati taj „okrugli sto“, ko će na njemu govoriti, i šta će govoriti. Znate ono: „U ime svih odbojkaša (fudbalera, košarkaša, skijaša…) Srbije podržavamo mudru i odgovornu politiku predsednika…, i dajemo podršku njegovim naporima….“. Sve i da je Vučić to poželeo, koji sportsmen sa integritetom bi pristao da glumi klovna u predstavi za decu i odrasle koja se „dijalogom“ zove. Treba li podsećati na koji način je Božidar Maljković izabran na mesto predsednika OKS, da su probijeni svi rokovi, da je menjan statut? Treba li podsećati da Maljković nikad nije „krio“ privrženost „Predsedniku“ i SNS-u, da to ne radi ni danas?

Da podsetimo: Kosovo je primljeno u punopravno članstvo MOK 9. decembra 2014, nešto pre im je izglasano privremeno članstvo da bi mogli da učestvuju u kvalifikacijama za Rio. To je bio kamen međaš, pre toga nikad nijedna zemlja koja nije član Ujedinjenih nacija nije primljena u olimpijsku porodicu, tada je Statut pročitan između redova pa je 108 zemalja koje su priznale Kosovo proglašeno „većinom“. Posle toga Kosovo je ušlo i u preostale međunarodne sportske organizacije, FIFA, FIBA i FIVB, zbog čega onomad Nenada Golijanina ni krivog ni dužnog dovedoše na stub srama. Što se međunarodnog sporta tiče, mi možemo da vodimo unutrašnji dijalog dok ne ožvalavimo: Kosovo će, šta god se sportisti i političari ovde „dogovore“, učestvovati svugde gde se plasira, to važi i za reprezentacije i klubove i pitanje je trenutka kada će ih neki žreb spojiti sa sportistima iz Srbije.

Poučeni „dijalogom“ tada će verovatno znati šta im je činiti.