Vest da bi Srbija mogla da izgubi domaćinstvo košarkaškog kvalifikacionog turnira za odlazak na Olimpijadu u Rio, odjeknula je jako, ali i tupo u našoj javnosti. Jako – jer mi jesmo košarkaška nacija, tupo – jer je broj ljudi koji uopšte zna šta se to dešava zanemarljiv, a onih koji znaju i „zašto“, još manji.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
FIBA koja bi trebalo da bude asocijacija saveza i da štiti njihove interese, postaje otuđena sila, van vremena, van pameti, i van zakona. Međunarodna košarkaška federacija ucenjuje saveze članove, i činjenicom da se direktno meša u poslovne odluke klubova na velika vrata u košarku uvodi samoupravljanje. Daleko je od zdravog razuma da sa pozicije konfederacije suspenduješ one koji su te osnovali, na osnovu „propisa“ za koju nisu pitani. Konačno – u vrhunskom sportu pa i košarci u pitanju je i biznis, postoje ugovori i međunarodni propisi koji važe za sve, pa i za FIBA.
Troma i birokratska organizacija poslednjim pismom za odstrel 14 nacionalnih saveza i definitivno je otvorila pitanje svrhe svog opstanka. Nije tu u pitanju što bi to nekom evropsko prvenstvo na kome bi igrali samo „Fibi odani“ ličilo na cirkus. Nije najvažnije ni što od nacionalnih košarkaških saveza traže da učine nešto što ni po kom osnovu nisu vlastni. Nedovoljno je bitno i što od nekog ko je u svoj projekat uložio milione nečega, tražiš da tebi prenese ovlašćenja da tim projektom rukovodiš. FIBA smatra da je bitno samo jedno: da razbijajući sve oko sebe pokaže i dokaže da nije mrtva, ne mareći za posledice. I svi njeni potezi u poslednje vreme su definitivno samo potezi očajnika. I kao takvi više nego opasni.
Dilema oko toga da li prihvatiti ultimatum i ponižavanje od nekog autistično odsutnog iz vremena u kome živi, faktički i ne postoji. Ne postoji čak ni u onom parapatriotskom kontekstu da je „cela nacija reprezentacija“ i da je u pitanju određivanje prioriteta šta je viši javni interes. Partizan, Zvezda niti bilo koji drugi klub da je u pitanju, uopšte ne predstavljaju suštinu priče. Ko uopšte subjektima sa budžetom može narediti gde će se takmičiti i šta će im se više isplatiti? Ko može „nagovoriti“ neki klub da zaigra u nekom takmičenju koje će možda krenuti na jesen, sa možda tolikim budžetom i neznasejoš kakvim profilom? Niko, ni košarkaški savezi, a još manje FIBA.
Čak da i do sankcija koje je FIBA zarezala i dođe, to bi verovatno bio i poslednji ekser u sanduku organizacije koja ovakva kakva je nikome ne treba. A to bi ubrzo pokazale i posledice po košarku, ali i sudske odštete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
