U Srbiji sve može pod tepih. Protiv zakona fizike i logike. Čak uprkos njima. I kamioni, i avioni, pa i bageri i kiperi, setite se samo „slučaja Kolubara“.

Mašine koje rade 26 sati dnevno, 400 dana u godini, a pritom troše stotine litara goriva na sat, i kad ne rade. Zašto onda pod tepih ne bi mogli i penali, i crveni kartoni, zašto onda sudiji koji na deset metara od sebe ne vidi da je lopta pola metra u autu, ne dati da vidi i penale, i kartone, kad treba i kome treba. Problem je samo što bi se srpski fudbal i pod tepihom, previše osećao.

„Liga smisla bez“ koja cinično nosi prefiks „Super“, završiće se formalno za 15-ak dana, a „zlehudi“ neprijatelji srpskog fudbala su, i matematički, i logički zaključili da je njen šampion odlučen pre tačno dva meseca. Naime, 4. marta Zvezda i Partizan odigrali su 1:1, pa su posle te utakmice crveno-beli zadržali šest bodova prednosti. Računica je bila jednostavna: kad se bodovi prepolove, Zvezda će zadržati tri viška, a i ako izgubi poslednji derbi ostaće joj prednost što je prvu fazu prvenstva završila na prvom mestu. Logička logistika glasila je: ni jedni, ni drugi do kraja neće kiksnuti u ostalim utakmicama, znači sigurno će pobediti u tih po 12 utakmica. Do četiri kola pre kraja sve se perfektno poklopilo, kompletna „fudbalska javnost“ o tome priča, niko ne dovodi u pitanje toliku količinu čudnih sudijskih odluka i nijednog čudnog rezultata, samo u zavisnosti od toga kako je ko farban jedni više pričaju o istorijskoj nepravdi, a drugi o istoj dan-danas. Šta hoćete i vi ste otimali, kažu jedni, jesmo otimali, ali ne ovako bahato, tvrde drugi.

A onoj manjini koja još veruje svojim očima, a makar jednim posmatra domaće loptanje, i koja je sačuvala zdrav razum, ostaje nejasno čemu sve to. Kakvu težinu uopšte ima titula u ovakvoj nekvalitetnoj, neregularnoj i nekonkurentnoj ligi, zašto se za nju toliko „na krv i nož“ bore dve klupske oligarhije, podržane plaćenim „navijačima“ i zaslepljenim volonterima, čije bahaćenje, uzgred, plaćamo svi mi zajedno a da nas za to niko nije pitao.

Za FSS se ništa ovo ne dešava, predsednik Kokeza je naprosto nestao iz javnosti, nema ga čak ni na Skupštini saveza što bi trebalo da mu je obaveza. Mediji se, čast izuzecima, ponašaju kao „malo trudni“, analiziraju stajne noge, linije odbrane, brzinu putovanja psovke uz vetar, suština im je valjda previše očigledna.

Za razliku od onog Balaševićevog, ovaj cirkus će ostati ovde i na jesen. Pošto i „šampion“ i „vicešampion“ budu podavljeni u evro/kupovima u „sezoni kupanja“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari