Svima vama, a i sebi samom sam dosadio pričama o verbalnom nasilju na ovom podneblju, od 200 i kusur ovih pisanija bavi se ovako ili onako potpunom neodgovornošću za javno izrečeno, bilo to nepromišljeno (ređe) ili s predumišljajem (obično).
U i oko sporta nabijenog adrenalinom i emocijama, idealnom prostoru za nosioce crnog pojasa u baratanju populizmom.
Druga utakmica finala plej-ofa ABA lige između Crvene zvezde i Budućnosti bila je košarkaški potpuno nezanimljiva, domaći su ubedljivo poveli pre poluvremena i do kraja nokautirali potpuno bledog protivnika. „Zanimljivo“ je zato bilo na tribinama, većim delom meča odzvanjale su uvrede gostima, što vulgarne, što šovinističke, bilo je i pljuvanja.
Još „zanimljivije“ je bilo da utakmica nije davala povoda za to, nije bilo „potrebe“ za „pritisak“ na protivnike, sve je išlo na slavljeničku, karnevalsku atmosferu. Ali, kažu upućeni, sve servirano bilo je samo „osveta“ za doživljeno lane u Podgorici, kad su se dve ekipe sastale istim povodom.
A u Podgorici se opet igra već sutra, možda i u petak. Do „osvete“ će bez sumnje opet doći, opet će gosti „dobiti šta su zaslužili“, a onda iz početka, možda već u ponedeljak u Beogradu. Šta je to u glavama ljudi na ovom malom prostoru što ih tera da više mrze protivnika nego što vole svoje, da rađe vređaju, nego slave, da se u masi ponašaju kao divljaci, a van hale su „primerni“ građani.
Zašto se pođe na utakmicu a završi na „bojnom polju“, zašto se radi drugima ono što nikako ne bi voleli da se radi njima. Zašto je, uostalom, utakmica dva kluba iz dve susedne države nacionalno „biti ili ne biti“, ali svakako – prebiti.
Najzanimljivije je da zvaničnici (igrači, treneri) domaćih klubova redovno izražavaju veliku zahvalnost („najboljoj na svetu“) publici na podršci, uprkos tome što se ta ista publika mnogo manje bavi njima nego protivnicima.
Da li su onda i ti igrači i treneri zaslužili to isto kad odu u goste i ima li kraja tim osvetama sa kamatom. Ili bi označilo makar pauzu ako se ova serija na parketu ne završi.
Sudije i delegat nijednom nisu prekinuli utakmicu zbog šovinizma i uvreda iako ih propozicije takmičenja na to obavezuju i time su dale potpuni legitimitet verbalnom i propratnom nasilju.
I „saglasnost“ da se na taj način u regionalnoj ligi brani prednost domaćeg terena. Zato niko nema odgovor na pitanje šta bi se desilo da su košarkaši Budućnosti iz protesta napustili teren, ili šta će se desiti ako se na to odluči „neko“ iz Uprave Zvezde u Podgorici.
Dok su košarkaši s obe strane pri tome samo glineni golubovi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.