Pare nisu problem

Kad se kaže biznis, misli se na kristalno čiste i jasne, i „ulaze“ i „izlaze“. Poslovanje po zakonima, maksimalno korišćenje svih tekovina IT ere i marketinga. Fudbal je danas, bez sumnje, najmasovnija i najpopularnija zabava na planeti, čak uprkos tome što na prebogatom severnoameričkom kontinentu još uvek nije ni približno toliko važan.

Transferi igrača su postali basnoslovni, jeste da je sve to pomalo otišlo u dekadenciju jer šta je drugo činjenica da neko zarađuje pola miliona evra nedeljno. S druge strane, „merčendajzing“, navodnici su ovde zbog na srpski neprevodljivog i jezički rogobatnog termina, ili jasnije, prodaja proizvoda sa brendiranim imenom kluba i igrača, postao je, uz TV prava, najjači izvor prihoda. Svojevremeno, kad je Bekam doveden u Real Madrid u junu za tada nezamislivo velike pare, isplatio se već u septembru posle prodaje „X“ miliona dresova, od čega više od polovine u Aziji. Nije ni tad tajna bila, Bekam nije ni doveden da igra fudbal, njegovo ime bilo je neuporedivo teže na marketinškom, nego na zelenom terenu.

Fudbal je u svetu, više nego dobro, hvala na pitanju. Iako je svaki evro (dolar) sa pokrićem, u legalnim tokovima, cifre u ugovorima su javno dostupne. Oni koji ga kao biznis ozbiljno shvataju, trude se da od uloženog evra naprave evro i po, da onima koji fudbal vole pruže mogućnosti da to trošenjem i pokažu.

U Srbiji je i ovog leta otvorena velika pijaca, kupuje se i prodaje na malo i veliko, samo nigde nema cena. Ugovori su samo ovde (poslovna) tajna, iako su klubovi u javnom vlasništvu. Dugovi su i zvanično veliki, nezvanično još veći, ali pare ovde nisu problem, ima se, može se. Čak i naši najveći klubovi, osim prodaje igrača koja presušuje, imaju mizeran prihod od TV prava, ulaznica, o merčendajzingu da i ne govorimo. I opet je uvek na sceni otimanje za članstvo u upravama. Ovde se za razliku od zemalja gde je fudbal biznis, od evra duga prave dva, a oni koji kao vole fudbal, ne plaćaju ništa što je za njega vezano, najčešće ni ulaznice. Realno i zašto bi, nema baš na našim livadama mnogo toga da se vidi, a i kad se nešto pojavi, začas izbegne. Ni kvaliteta nema, ni publike sa plaćenim kartama, ni reklama, ni sponzora koji su došli a nisu „dovedeni“, ali para ima.

I u Srbiji je fudbal, eto neki biznis, iako fudbala odavno nema.