Nikola Jokić iz ličnih, profesionalnih razloga nije igrao na minulom Eurobasketu, Srbija je bez njega i još najmanje šestorice saboraca iz Rija osvojila srebrnu medalju.
Po svemu prikazanom – zasluženo, možda se moglo i stepenik više i tu negde počinju da se osećaju posledice specifičnog i namenskog tumačenja pojma patriotizam.
Jokić je otkazao zbog toga što je mislio, što mu je sugerisano, možda i „toplo preporučeno“ da je to bolje za njegovu NBA karijeru i tu se nema šta dodati i oduzeti. Svakom preostaje da za to pokaže ili ne pokaže razumevanje, da razloge za i protiv vaga na svoj način i upoređuje sa odlukama onih koji su leto proveli sa reprezentacijom. Pa čak i da osuđuje u skladu sa nekim vrednosnim sistemom. Ali svako, ipak, treba da pođe od sebe.
Ono što se posle finala u Istanbulu dešavalo, a što je Jokić obelodanio na „medija deju“, nije više ni stvar ličnog mišljenja, ni shvatanja patriotizma. Oni što iz duboke hladovine anonimnosti lansiraju mržnju i pretnje ka nekome ko to ni po kom osnovu nije zaslužio, mogu samo biti predmet psihopatologije, nažalost, i nedvosmislen reper da „s nama“ nije sve u najboljem redu. Bio je u istoj poziciji i Đoković kad je za sve ove godine u par navrata otkazivao nastupe u Dejvis kupu, „zaboravljalo“ se tad da je on najzaslužniji što je Srbija ušla u elitno tenisko društvo onih koji su „salataru“ osvojili, da se na mečevima za reprezentaciju jednom ozbiljno povredio, a jednom takođe ozbiljno pogoršao povredu. Zameralo mu se tad što plaća porez u Monaku, a ne u Srbiji, da kad igra „za sebe“ može, a za džabe – ne može.
Mnogo puta su salvama uvreda dočekani košarkaši koji su mnogo pružili u reprezentaciji, samo zato što su igrali u onom drugom klubu. Osetili su to na svojoj koži i Teodosić, i Mačvan, i Željko Obradović… Zbio se i presedan na svetskom nivou u pokušaju linča golmana svoje reprezentacije i zviždanju i vređanju njemu upućenim celim tokom utakmice. Paradoksalno je sve to utoliko više što protagonisti mržnje sebe smatraju patriotama par ekselans, iako verovatno u životu nikad nisu uradili ništa društveno korisno, pa ni pokupili bačene kese ispred svoje zgrade.
Vaganje patriotizma, s jedne, i njegovo bagatelisanje s druge strane delo je ili istih ljudi, ili barem istog mentalnog kova. Mnogo se toga „u ime“ patriotizma ogavnih stvari radilo, još više se gadosti baš patriotizmom opravdavalo. Zato je vrlo moguće da oni koji ga najviše rabe, čak i ne znaju njegovo pravo značenje.
Pa se kao „vest-kuriozitet“ pojavi da su navijači Partizana pozdravili aplauzom Marka Gudurića jednog od „srebrnih“ iz Istanbula, iako je on doskorašnji igrač Zvezde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
