Petrolizacija

Pre svega se misli na Zvezdu i Partizan, teško da bi se ijedna politička vlast u Srbiji usudila da oglasi prodaju razmaženih mezimaca države.

A još teže da bi u ovom našem društveno-sportskom kontekstu sa većom snagom nepisanih nego pisanih zakona, sa sve „navijačima“ kao silom, neko uložio pare u klubove sa ogromnim dugovanjima i realno nikakvom imovinom.

Ako ne ulazimo u cenu „brenda“, precenjenu uobičajenim pričama o „šest miliona“ Zvezdaša, i neki „milion manje“ Partizanovaca na svetu.

Koji bi, da ih ima i da žele, sa po deset evra godišnje članarine klubove začas popeli na zelenu granu.

U svetu u kome se privatizacija podrazumeva, gde je tačnije neophodni uslov funkcionisanja klubova, bez obzira što su na snazi tržišni zakoni i nema državnog tetošenja i protekcije, kupovina i prodaja kubova takođe su se u poslednje vreme oteli kontroli.

Oni u „vlasništvu“ navijača su svoju održivost „potpomognuti“ koronom doveli u pitanje, Barselona i Real, pre svega.

Poslednje decenije u tom biznisu preovladavali su najpre američki, a potom ruski, kineski i arapski kapital.

Svi sem ovog poslednjeg su se u međuvremenu pasivizovali, a naftaši su se još više razgoropadili na tom otvorenom prostoru.

Javni investicioni fond iz Saudijske Arabije (PIF) preuzeo je u oktobru Njukasl, platio je 300 miliona evra za 80 odsto akcija.

Isti Fond preuzeće i milanski Inter, i za kontrolni deo deonica „neroazura“ platiti čak milijardu dolara.

PIF je jedan od najvećih fondova na svetu koji upravlja investicijama vrednim 400 milijardi dolara u 13 različitih sektora.

Inter će sa novim vlasnicima postati najbogatiji klub na svetu ispred Njukasla, dok će Saudijska Arabija postati jedan od glavnih „igrača“ u svetu fudbala odmah uz Katar (PSŽ) i Ujedinjene Arapske Emirate (Mančester siti).

U Interu će zameniti kinesku kompaniju Suning koja je klub dovela u ogromne gubitke.

U prethodnoj sezoni u kojoj je osvojen Skudeto je ostvaren gubitak od čak 320 miliona, a trenutno klub svakog meseca beleži gubitak od 15 miliona dolara.

Američki investicioni fondovi su vlasnici šest klubova u Seriji A, s obzirom na krizu kupili su ih za veoma male pare, već sada ih koštaju na milione dolara, i veliko je pitanje da li će se tu zadržati.

Svakodnevica je dakle jasna: suludu trku sa neograničenim brojem nula koju nameće „moderni“ fudbal, mogu da izdrže i hoće da trče samo petrol milijarderi.

Pari Sen Žermen u ovom zimskom prelaznom roku mora da zaradi 100 miliona evra da bi ispoštovao pravila finansijskog fer-pleja i tako izbegao kaznu. „Mora“ zbog „kazne“, inače mu nije nužda.

A ukidanje tog pravila je pitanje dana, i ovako je polumrtvo slovo na papiru.

Eventualna privatizacija u Srbiji moguća je samo kao petrolizacija.