Da li srpskom fudbalu treba jedan (ili više) Zdravko Mamić, zapitali su se mnogi mediji i fudbalski delatnici u Srbiji, povod je bio plasman zagrebačkog Dinama u Ligu šampiona, četvrti u poslednjih šest godina.
Povod broj dva je bio i što je klub u ovom prelaznom roku od prodaje igrača zaradio 45 miliona evra, s najavom da će inkasirati još 15. Sa 16 garantovanih od LŠ, to je kompletan dug Zvezde i Partizana zajedno, za čas je izračunato.
Zdravko Mamić sa malim pauzama vedri i oblači u hrvatskom fudbalu više od dve decenije. Poslednjih deset još i žari i pali. Svi uspesi najboljeg hrvatskog kluba vezuju se za njegovo ime, rekordni transferi za ovo područje, takođe. Vezuju sa za njega i brojne malverzacije pri privatizacijama u Hrvatskoj, takođe brojne malverzacije pri trgovini fudbalerima u smislu utaje poreza i punjenja sopstvenih džepova, brojna „TV“ hapšenja i krivične prijave bez ikakvog efekta. Poznat je Mamić i po bahatosti, primitivnim izjavama, napadima na novinare i neistomišljenike svih vrsta. Za sve to vreme bio je najpre na izmišljenoj funkciji „izvršnog dopredsjednika“, pa izvršni direktor, da bi slovio za izvršnog predsednika iako na zvaničnom sajtu GNK „Dinamo“ ne postoji nikakav trag, ni o članovima Uprave, ni o njemu lično. I kad je pomenuo da se povukao sa funkcije, sve je u klubu ostalo isto.
Zdravko Mamić je, što je njemu još važnije, vlasnik „Mamić sport agencije“, firme preko koje se i kupuju i prodaju svi igrači kad je Dinamo u pitanju, Agencija je vlasnik prava, Agencija određuje cene, Agencija trguje, Agencija zarađuje. Nema čak ni licemerja, čak su i prostorije Agencije ispod zapadne tribine maksimirskog stadiona. GNK „Dinamo“ nije formalno, ako ste to pomislili, privatni Mamićev klub, i u Hrvatskoj kao u Srbiji još živi praistorijsko „društveno“ vlasništvo dato na upravljanje „udruženju građana“. Da je Dinamo klub koji je on „privatizovao“, u Hrvatskoj je „javna tajna“, zbog toga su ga „napustili“ i „najvatreniji navijači“.
Odgovor na pitanje sa početka teksta zato je i jednostavan, i- negativan. I srpske klubove i fudbal uopšte vode ljudi sličnih karakternih osobina, mentalnog sklopa i bez moralnih „predrasuda“ kao Zlatko Mamić. I u Srbiji su klubovi „privatizovani“, da li od političkih stranaka, tajkuna ili „menadžera“ ili svih zajedno, i ovde je „prodaja igrača“ suština okupljanja takvog sveta. Razlika je samo što je Mamić rasterao konkurenciju, što je bolji trgovac i što je shvatio da rezultati kluba dižu cene.
U srpskom fudbalu ni takav „sistem“ ne bi uspeo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
