Pre upotrebe "promućkati"

Ni prvi, ni poslednji od „nepolitičkih“ javnih ličnosti koji se odlučio da upliva u dnevnu verziju politike, ni kad su sportisti u pitanju nije to nikakav presedan, od uvođenja višestranačja bilo je mnogo poznatih i priznatih koji su se stranački „knjižili“, iskoristivši tako građansko pravo koje i njima pripada.

Ipak, svaki takav „slučaj“ posebno se registruje, nekako se uvek izmeri da takva „formalna“ podrška nekoj stranci ili političaru ima posebnu, veću specifičnu težinu. Verovatno zato što se smatra da su vrhunski sportisti vrsta društvene elite, da neko ko je prošao tako trnoviti put do svetskog vrha ima i moralne, i ljudske vrline, a ne samo sportski kvalitet. I to je donekle tačno, moglo bi se reći da je čak pravilo koje potvrđuju izuzeci. Ali dnevnoj politici su uspešni sportisti više zanimljivi u PR smislu, imati ih u svojim redovima znači i deliti sa njima plodove njihovog (minulog) rada, u smislu popularnosti, „neiskvarenosti“ i posebnosti. Opšte je poznato da svaki „ozbiljan“ političar neće propustiti nijednu priliku da se sa osvajačima medalja „slika“, da ovako ili onako da do znanja da je u tom nekom uspehu i njegov udeo bitan. Dovoljna ilustracija za to je kompletna premijerova „sapunica“ oko premija za Rijo i „ološu“ koji je postavio neka „sistemska“ pitanja. Zna Vučić zašto je tako ljut bio, sebe radi naravno, ne Štefaneka ili Španovićeve.

Kontrapitanje, šta to sve treba sportistima, svakako je više „sistemsko“ od onog prvog. Uvažavajući lično pravo ili afinitet da se politički aktivirate, mnogo su zanimljiviji oni „drugi“ motivi, obično prepoznatljivi tek iz „posledica“ bavljenja politikom. Nijedan sportista, naime, nikad nije dosegao stranačke vrhove, uglavnom se njihova politička potrošnja svodila na vreme predizbornih kampanja. Poneki su, pak, dogurali do funkcije ministra sporta, bavili se političkim „manekenstvom“ i pokušali da to iskoriste kao odskočnu dasku za karijeru u sportskim organizacijama. Neki su, možda, i doneli neki boljitak „svojim“ savezima ili klubovima, ali ih je više kojima je „politizacija“ baš ugrozila inače savršen prethodni imidž i srozala ih u očima „bivših“ kolega, kao što je slučaj sa sadašnjim ministrom.

Sportisti, sadašnji i bivši, i sport uopšte kao masovna zabava omiljeno su polje „lake manipulacije“. Ne verujemo da je i Nišović, kao i prethodnici, pročitao uputstvo pred ulazak u dnevnu politiku: Pre nego što te upotrebe – promućkati (glavom).