Premij(er)a

Glavni junak priče je nesumnjivo premijer Aleksandar Vučić, čak i kad nije lično pomenut, upadljivo je da su u njega uprti pogledi. Teško da su u bilo kojoj, bar evropskoj, zemlji ikada lik i delo premijera toliko dovođeni u vezu sa fudbalom i sportom uopšte, izuzimajući onomad Margaret Tačer kad je huliganizam isterala iz njegove kolevke.

Još malo premijer Srbije, inače „priznati“ i ponosni navijač Crvene zvezde, koji se tako i „međunarodno“ deklasirao onomad kad je francuskom kolegi koju mi je poklonio dres reprezentacije svoje zemlje, uzvratio dresom svog omiljenog kluba, otpočetka je zbog svoje „obojenosti“ bio na meti navijača Partizana. NJemu su pripisivani i uspesi „svog“ košarkaškog kluba i miniranje onog drugog konkurentnog, i sva kadrovska rešenja na sve tri strane. Vučić je po toj „školi mišljenja“ postavio i Kokezu na čelo FSS, i sačuvao Terzića kao direktora Zvezde, i oktroisao ovu upravu Partizana. Jer je on ta „nevidljiva ruka“ koja pomera figure na svim tablama, pa i na fudbalskoj.

Valjda u svojoj želji da istraje u akciji „ni minuta bez Vučića“ i „Vučić u svakoj čorbi“, premijer nije izdržao da cela priča prođe bez njegovog komentara. U svom stilu sarkastično je prokomentarisao da bi navijači Partizana Zvezdinu titulu prokomentarisali sa „Vučić sredio“, a svoju sada tumače kao „pobedu nad državom“. Drugi prilog je još zanimljiviji, „dali smo Partizanu milion i 200 hiljada evra kad nisu imali ni evro u kasi“, izgovorio je Vučić, ne trepnuvši.

Ako i zanemarimo poruku prve izjave „država to sam ja“, drugu priču čak ni razum pomračen srpskom svakodnevicom ne može lako da pojmi. Predsednik Vlade javno izgovara da su „oni“ dali ogromne pare jednom fudbalskom klubu, koje pare, pa naravno državne. Iz kojih fondova, ko je taj budžetski rashod odobrio, s kojom namenom, ko trošenje tih para kontroliše, i ko je uostalom potpisao takav nalog?

Već je jednom Vučić, povodom prepucavanja Čovića i Vujoševića onomad ko je državni projekat, izdeklamovao koliko su para „dali“ jednima i drugima, niko se ni tada nije upitao makar ponešto od gore pomenutog. Sada čak nije rečeno ni da je u pitanju sponzorstvo nekog javnog preduzeća nego jednostavno – „dali smo im“.

Da sve izgleda još smehotresnije i neverovatnije predsednik Partizana Milorad Vučelić u znak zahvalnosti izjavio je da će se njegov klub odužiti državi tako što će „plaćati porez“.
Fudbal je u Srbiji definitivno ogledalo države koje joj govori da je najlepša.