U fudbalu je definitivno sve moguće. Videsmo ovih dana da je tako i u ovom „evropskom“ makar kad su u pitanju forumi, ako ne i „travnata podloga“. Pravila su rastresita, ćudljiva i često namenska, slučaj škodi onom koga zgodi, može da bidne, ali ne mora da znači. „Pravobranitelji“ su uvek samo oni koji u tom trenutku nisu zakačeni bilo kakvim sankcijama, „isti zakon za sve“ važi samo za one druge.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Osim Kosova u UEFA ovih dana je tema broj 2 u fudbalskoj Srbiji da li će FSS „izaći u susret“ žalbi Crvene zvezde i umanjiti kaznu o igranju bez publike do kraja tekućeg prvenstva, a sve to da bi ekipa mogla da proslavi osvajanje titule šampiona sa navijačima. Zanimljivo je da se na najpre prilično drčne, a kasnije drastično pomirljivije tonove iz Zvezde upućene Disciplinskoj komisiji u medijima gledalo sa prilično simpatija. Naravno, i u medijima rade ljudi koji simpatišu neki klub, i mediji često populistički podilaze niskim fudbalskim i inim strastima. Pa kao što za poštovanje zakona uopšte treba da postoji i „politička volja“ za to, i u primeni fudbalskih propisa treba voditi računa o „višim“ interesima.
Crvena zvezda je kažnjena zbog navijačkih nereda na poslednjem „večitom“ derbiju, tuče sa policijom, arsenala izgorene pirotehnike. Kažnjena je sa tri utakmice bez publike i novčano, a izuzetno je bitno da je na visinu kazne uticalo to što su slični prekršaji po ko zna koji put ponovljeni. S jedne strane, svi se kao grozimo nasilja na stadionima, tugujemo zbog „isterivanja“ ljudi s decom sa tribina, zahtevamo od države da se obračuna sa huliganstvom, sanjamo stadione bez ograde ka terenu… A onda u „posebnoj“ prilici lamentiramo nad činjenicom da se fudbal igra zbog publike, da je „prirodno“ da se sportski uspeh proslavi sa navijačima, da treba obezbediti nekim mladim fudbalerima sliku koju će pamtiti ceo život. Sve u „nepromočivoj“ foliji fraze da se zbog malobrojnih huligana kažnjavaju pravi ljubitelji fudbala i da kazne treba preusmeriti drugačije.
Kako to „drugačije“, niko od onih koji su tobože „nulti tolerantni“ na nasilje, a „maksi fleksibilni“ kad isto treba sankcionisati nisu u stanju da odgovore. UEFA, koliko god bila kompromitovana zbog mnogih stvari, baš konsekventnim i drastičnim kažnjavanjem klubova zbog nasilja na stadionima i oko njih postigla je da na evropskim utakmicama istim ovim huliganima koji žare i pale u domaćim okvirima, tako nešto nije ni na kraj pameti.
I teško da iko pamti kako su žalbe smanjile neku kaznu, i kako su emocije imale ikakav uticaj na „pomilovanje“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
