Prljav veš

A kada to ne ide, obično se tzv. „prljav veš“(sjajna kovanica srpskog jezika) „gura pod tepih (još jedna), sve dok sve zajedno toliko ne zasmrdi da suživot postane nemoguć, a provetravanje neophodno.

Duga je u srpskom sportu istorija uticaja prikrivenih nepodopština i trzavica, a mali je broj slučajeva da se naknadno moglo utvrditi da je iko pokušao da problem reši u pomenutoj „unutrašnjoj fazi“.

Rezultatski neuspeh je po pravilu alarm koji pokreće iznošenje prljavštine na videlo, a lavina međusobnih uvreda i prebacivanje krivice često seže daleko od granice dobrog ukusa.

Mnogo bi prostora trebalo da se pomenu samo „najčuveniji“ slučajevi, oni koji su najviše i najduže uzburkali javnost.

Jedan od najupečatljivijih bilo je izlaganje na ivici suza tadašnjeg selektora košarkaške reprezentacije Željka Obradovića koji je posle debakla na Eurobasketu u Srbiji 2005.

On je do detalja opisao nedisciplinu u ekipi, klanove, ko kome neće da doda loptu, nesportski život… s napomenom da nije ranije sa tim raščistio (što je u karijeri posle redovno radio) zbog činjenice da se igralo na domaćem parketu i što su očekivanja domaće javnosti bila ogromna.

Bilo je i u mnogi drugim sportovima sličnih situacija, rekorder i u ovome je naravno fudbal, kao i u svemu ostalom osim trofeja i rezultata.

Dešavalo se to često i u najvećim klubovima, ali i u reprezentaciji, često su iz političkog vrha takvi incidenti „hendlovani“, vrlo brzo zatrpani sa što manje nezadovoljnih.

Skoro svaki odlazak na veliko takmičenje vukao je za sobom repove koji bi postali vidljivi kasnije kad bi neko iz različitih razloga „otvorio srce“ i razvezao jezik.

I te kakvi saučesnici u skladištenju tog prljavog veša bili su i novinari-svedoci, koji su navodno sve prećutkivali da ne bi „remetili atmosferu“ u reprezentaciji pred „istorijske“ mečeve na nekim od „mutavih putovanja“.

Poslednji primer je „eho“ neuspeha rukometašica na kvalifikacionom turniru za Igre u Tokiju. Sa jasnim eksplikacijama da to „odavno“ nije valjalo, da se ćutalo zbog „viših interesa“ ili „čuvanja mira u kući“.

Bez obzira što je iskustvo bezbroj puta pokazalo od čega pita ne biva i da je kolektivni sport strašno složen psihofizički mehanizam, bez „viška delova“ i nevažnih šrafova.

I da tu prljav veš izaziva efekat „nuklearnog otpada“.